АЖЦ: Млади у Србији не мисле да је један шамар насиље

Како је саопштено, подаци су део истраживања у оквиру кампање „Могу да нећу. Љубав није насиље“, чији је циљ да научи младе људе, пре свега женског пола, да препознају насилне обрасце у партнерским односима и не пристају на исте.

Највећи број младих људи се не слаже са тврдњом да има ситуација у којима је оправдано да младић удари партнерку (81 одсто), али на ову тврдњу различито гледају девојке и младићи. 

Да је оправдано понекад ударити партнерку, мисли сваки десети младић, док се са овом тврдњом слаже 3,2 одсто испитаних девојака. 

Такође, налази истраживања показују да сваки четврти младић и свака десета девојка мисле да један шамар није насиље.

Вршњачка едукаторка на пројекту Сања Павловић наводи да млади људи не препознају све облике насиља, као и да постоји разлика на који начин насиље доживљавају младићи, а на који девојке.

Сексуално узнемиравање као део шале и одрастања је, на пример, потпуно прихватљиво за сваког четвртог младића, док тек свака 25. девојка мисли исто. То је зато што су управо девојке најчешће жртве сексуалног узнемиравања, па јако добро разумеју његове последице, док га младићи и не препознају као насиље, наводи Павловић.

Највећи отпор и најмање разумевања показује се према ЛГБТ заједници, па тако сваки други младић сматра да момак који је заљубљен у другог момка треба да буде претучен, док се са том тврдњом слаже свака 25. девојчица. 

Павловић додаје да је један од најјачих митова став да је девојка која носи уску мајицу и мини сукњу, сама крива ако је мушкарац нападне. 

Посебно је проблематично што у то верују чак и девојке, што нам показује да и даље треба много рада како би се променила та патријархална свест која одговорност за насиље пребацује на жртву, каже Павловић.

АЖЦ ће ове јесени организовати серију радионица и на изабраним факултетима у Србији како би студенткиње подстакао да препознају форме сексуалног узнемиравања, али и како би се, у сарадњи са факултетима, развили интерни акти о спречавању и кажњавању сексуалног узнемиравања на овим установама.

Кампања „Могу да нећу. Љубав није насиље“ део је пројекта „Нулта толеранција на родно засновано насиље“, коју спроводи АЖЦ, а подржава Фонд УН за сузбијање насиља према женама и трајаће две године.

Михајловићева: Свако насиље почиње шамаром...

Чињеница да сваки четврти младић у Србији верује да шамар није насиље, сваки десети да је оправдано понекад ударити девојку, а четвртина њих да је сексуално узнемиравање део шале и одрастања - поражавајућа је, изјавила је потрпедседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност проф. др Зорана Михајловић. 

Истраживање, оценила је Михајловић, истовремено говори у прилог чињеници да борбу против родно одговорног насиља треба започети од малена, учећи дечаке и девојчице о родној равноправности и потреби да поштују једни друге, чиме стварамо ненасилно друштво којем тежимо,  

Михајловићева је, према саопштењу, истакла да је важно охрабрити жене да пријаве насиље, за шта је потребно да умеју да препознају обрасце насиља и не прихватају изговоре насилника.

Све почиње од шамара, јер ко је у стању да удари жену, у стању је и да је убије. Верујем да се многи случајеви породичног насиља не би десили да је тај први шамар био препознат као опасност, рекла је Михајловићева. 

Потпредседница Владе је изјавила да је потребно едуковати младе људе и мењати патријархална размишљања друштва које одговорност за насиље неретко пребацује на жртву.

Неприхватљиво је да свака трећа млада особа у Србији, без обзира на пол, сматра да је девојка сама крива ако је неко нападне због кратке сукње и уске мајице. Одговорност за насиље не сме да се пребацује на жртву, додала је она.  

Михајловићева је подсетила и да нови Закон о родној равноправности, између осталог, предвиђа специјализоване мере за борбу против насиља над женама, рад на превенцији насиља, али и едукације и увођење родне равноправности у образовни систем.