Акција спречавања тровања птица током наредних пола године

Пројекат заједнички подржавају фондације МАВА и Фондација за заштиту лешинара.

Према доступним подацима прво организовано тровање дивљих животиња, у овом случају вукова, забележено је крајем 19. века у Војводини када је коришћен стрихнин.

После Другог светског рата спровођење су акције тровања грабљиваца које су довеле до масовног изумирања скоро свих врста лешинара на нашим просторима.

Од 1975. године тровање грабљиваца је законски забрањено, међутим, традиција коришћења отрова у решавању сукоба са дивљим животињама још није искорењена.

У данашње време главни разлог за постављање затрованих мамаца је и даље сукоб са грабљивцима попут вука, лисице и шакала, а у последње време отровни мамци су све чешће намењени напуштеним и власничким псима. Затровани мамци се користе пођеднако и у градским као и у сеоским срединама и то забрињава, јер је постављање отрова на јавним површинама не само злочин против природе, већ и злочин против јавног здравља.

Истраживањем и сакупљањем података разумећемо повод и околности под којима долази до намерног и ненамерног тровања птица и других животиња. Фактори који су већ препознати као повезани са случајевима тровања птица су тровања осталих животиња (домаћих и дивљих), појаве неконтролисаних одлагалишта животињског отпада и напади грабљиваца (вукова, напуштених паса) на дивљач и домаће животиње, каже Алекса Вукићевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Несавесно коришћење пестицида,каже, нарочито оних забрањених, такође доводи до страдање дивљих животиња.

Забрањени пестициди и отрови се користе за прављење отровних мамаца са циљем да усмрте дивље и домаће животиње.

Велики проблем представљају отрови као што су деривати карбофурана и стрихнина, који се могу купити нелегално. Иако је Фурадан, дериват карбофурана, забрањен за продају још 2014. године и даље се дешавају случајеви тровања овом супстанцом.

Последице дугогодишње „традиције“ тровања живог света у нашој земљи посебно су драстичне по популације угрожених врста птица.

У периоду од 2000-2018. године Друштво за заштиту и проучавање птица Србије забележило је 206 случајева тровања птица у којима је страдала 2.049 јединки у оквиру 40 врста птица.

Најчешће жртве тровања су птице грабљивице које су једна од најугроженијих група птица.

Тровање остаје једна од главних претњи по опстанак дивљих птица у Србији. Сматрамо да је ово проблем који се мора решавати заједничким напорима свих надлежних институција. До решења се може доћи укључивањем пољопривредника, ловачких удружења, организација цивилног друштва као и управљача заштићених подручја, закључује Алекса Вукићевић у писаној изјави достављеној медијима.