ЉУДИ МОРАЈУ ДА ЈЕДУ и зато је УЛАГАЊЕ У АГРАР ВЕОМА СИГУРНО Ово је модел који отвара врата новим могућностима
Комисија за хартије од вредности одобрила је компанији Treesury из Београда објављивање тзв. Белог папира за иницијалну понуду, номиналне вредности 106 евра.
Овим се практично Treesury токен нашао на тржишту, а средства прикупљена иницијалном понудом у складу са поменутим Белим папиром компанија намерава да користи за подизања модерне плантаже лешника. Идеја компаније Treesury је, наиме, да отвори простор да и обични грађани могу да инвестирају у пољопривреду тако што ће, купујући један токен, практично постати власници једног стабла лешника на плантажи. О целом засаду ће се у агрономском смислу бринути Treesury, с тим што ће плантажа бити и својеврсна огледна парцела новосадског научног института Биосенс, који ће комплетну производњу покрити дигиталним технологијама, попут дронова, сателита и система базираних на вештачкој интелигенцији…
– Улагање у аграр је дугорочно посматрано веома сигурно – јер људи морају да једу. Али такве инвестиције нису нимало једноставне – каже за „Дневник” др Оскар Марко, помоћник директора за иновације и сарадњу са привредом Института Биосенс. – Уз неопходно агрономско знање, потребан је и огроман новац. Да би се од нуле подигао, на пример, засад лешника, потребно је много пара за куповину адекватног земљишта, садница, система за наводњавање и одбрану од мраза и леда, за стручни кадар и генерално радну снагу… све како би инвестиција била на високом техничком нивоу који у перспективи може да обезбеди најпре поврат уложеног, а потом и зараду. У том контексту токенизација пољопривреде је веома интересантна јер омогућује великом броју људи да инвестира у заједничку плантажу лешника.
Није згорег објаснити да је токен заправо дигитална хартија од вредности наслоњена на blockchain технологије, које су ту да обезбеде лакшу и сигурнију трговину. Суштина токена заправо и јесте у томе да власник у сваком тренутку може да га прода, чиме веома лако може да изађе из инвестиције. До сада је ситуација била таква да ако посадите, рецимо, хектар лешника, потоњи излазак из овог посла по правилу повлачи замашне губитке, јер је јако тешко наћи купца спремног да плати реалну цену плантаже. Токене, међутим, једноставно можете да ставите на „дигиталну пијацу” и продате их по номиналној вредности.
Понуда и другим произвођачима
Наше амбиције се свакако не заустављају на плантажи лешника у Чоки – најављује др Оскар Марко. – Будућност наиме видимо у томе да се, на првом месту, површине под лешницима увећају, да се пронађу и друге парцеле као и други региони, чиме би се повећала производња лешника. Међутим, план је да се пређе и на токенизацију плантажа других заинтересованих пољопривредника, јер овај модел може да им помогне у решавању проблема финансирања производње. Наравно, ригорозна контрола квалитета се подразумева- једноставно, како се не би нарушила репутација ни Института Биосенс ни компаније Treesury, сваки произвођач који прихвати модел токенизације мораће да се стриктно придржава принципа регенеративне пољопривреде и добре агрономске праксе...
– Наравно, мора бити јасно да у првих неколико година Treesury токени не доносе поврат инвестиције, зато што ни стабло лешника не даје плодове у првих неколико година. Међутим, од четврте године па надаље дрво почиње да рађа, плодови се продају, генерише се профит од којег половина иде власнику токена. Од седме-осме године стабла су у пуном роду, па је тада и добит највећа. Процене су да је просечан годишњи поврат око 13 процената. Ако се има у виду да стабла лешника дају род и преко 40 година, то значи да се добија дугорочна инвестиција која пасивно генерише не мале приходе – појашњава др Марко.
Годишњи профит се дефинитивно види на банковном рачуну, у реалном новцу, односно Токени су ту само као доказ власништва над тим профитом. Наравно, једна од дилема за инвеститоре је да ли се токен везује за баш конкретно дрво, односно шта се деси ако веверица поједе лешник баш са тог „њиховог” дрвета...
– Један токен јесте везан за једно дрво, али не конкретно – пети ред, треће стабло, већ је везан за профит који је опет везан за просечно дрво на парцели, чиме се додатно смањује ризик за инвеститоре – појашњава др Оскар Марко. – Осигурање инвестиције такође представља и обавеза компаније Treesury да кроз примену најсавременијих агротехничких мера, попут коришћења Биосенсових алгоритама за оптимизацију наводњавања, ђубрења… Коначно, све је заокружено конвенционалним моделима осигурања код осигуравајућих кућа.
Показало се да је лешник веома уносна култура, пријају му и овдашње земљиште и клима, а решен је пласман јер постоје велики индустријски играчи, махом из кондиторске индустрије, који на велико откупљују род. И у том смислу је инвестиција веома сигурна. Сама плантажа је, иначе, у близини Чоке и простираће се на око сто хектара, а интенција је да фокус буде на регеренаративним принципима пољопривредне производње, где ће највећу улогу имати управо Бисенс кроз своје технологије и знање.
– Биосенс је научна институција чији је циљ да иновације, које генерише, уведе пре свега у аграр, али и генерално у привреду. Другим речима, интерес Биосенса је пре свега да дигиталне технологије, које развијемо, дођу заиста до крајњих корисника - фармера. И до сада смо били веома успешни са платформом Агросенс, коју користи више од 20.000 произвођача који покривају четвртину укупних обрадивих површина у Србији. Међутим, чињеница је да постоји велики број воћара и повртара које до сада нисмо активно покрили нашим решењима и циљ нам је да се кроз овај модел, који развија компанија Treesury, како се и они буду ширили по плантажама и регионима, тако и примена наших дигиталних технологија шири на што више површина.
Мирослав Стајић