ЗАШТИТА ГРАЂАНА И ИМОВИНЕ У СРБИЈИ НЕЋЕ БИТИ ЈЕФТИНА На климатске промене морамо ударити с ОВИМ НОВЦЕМ
Србија би током наредне деценије требало да уложи 9,5 милијарди долара да би заштитила грађане и имовину од штетних и растућих утицаја суша, поплава, клизишта, топлотних таласа, шумских пожара и земљотреса, речено је на представљању извештаја Светске банке о климатским променама и развоју у Србији.
Ова улагања једнака су око 0,5 одсто бруто домаћег производа земље а могу помоћи Србији да боље контролише утицаје климатских промена на безбедност воде и енергије, пољопривреду, саобраћај и путну инфраструктуру. Шеф канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара изјавио је да су предности које доносе таква улагања знатно веће од трошкова.
“Улагања ће помоћи у заштити људи и имовине, али и утрти пут за раст запослености, додати нове вештине и створити веће могућности за трговину, посебно у зеленим секторима, на пример, у производњи електричне опреме за индустрију ветра”, истакао је он.
2050. године нулта емисија штетних гасова
Додао је да би Србија додатним улагањима од 10,4 милијарде долара у наредних 25 година могла да постигне свој циљ нето нулте емисије штетних гасова до 2050. године. Појаснио је да постизање тог циља захтева постепено укидање угља и изградњу соларних капацитета, капацитета ветра и хидро-капацитета, уз истовремену електрификацију транспорта и побољшање енергетске ефикасности у грејању и индустрији.
Према његовим речима, када се ради о мобилизацији ресурса неопходно је да се укључи и приватни сектор и помогне влади а неопходно је да се укључе и организације цивилног друштва и академски сектор. Додатно улагање од 10,4 милијарде евра одговара просеку од 1,6 одсто БДП-а годишње у наредних 25 година а било би првенствено усмерено на сектор електричне енергије, при чему би капацитети за производњу из енергије ветра и сунца и хидроенергије представљали главне области за инвестирање.
Снажан систем праћења, извештавања...
Србија је последњих година остварила значајан напредак у јачању законодавног и стратешког оквира за климатске промене, изјавила је државна секретарка у Министарству заштите животне средине Сандра Докић.
Према њеним речима, камен темељац климатске политике Србије, Закон о климатским променама успоставио је снажан систем за праћење, извештавање, верификацију и акредитацију емисија гасова стаклене баште из стационарних извора. Докић је навела и да је Србија од 2017. године, уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ), Европске уније, Шведске и Швајцарске, мобилисала више од 500 предлога зелених инвестиција малих и средњих предузеćа, индустрија, јавних предузеćа и локалних самоуправа.
“Ове инвестиције подржавају транзицију зелене економије Србије у складу са Зеленом агендом за Западни Балкан и приоритетима приступања ЕУ. Поменутих 500 предлога зелених инвестиција вредно је више од 300 милиона долара”, рекла је она.
Наша земља, како је речено, може за подршку климатским активностима да искористи претприступна средства Европске уније (ЕУ) и финансирање које обезбеђују међународне финансијске институције. Међутим, на путањи која води достизању нето нултог нивоа емисија, од приватног сектора се очекује да уложи највећи део средстава и то 88 одсто, у декарбонизацију, а нарочито у секторима саобраћаја, зградарства и електричне енергије. Истакнуто је да ће зелена транзиција морати да буде осмишљена и реализована на праведан начин и да ће под утицајем зелене транзиције вероватно доћи до прерасподеле запослености између делатности, предузећа, занимања и региона. Очекује се да ће мање образовани радници и мушкарци у просеку осетити несразмерно велике последице промена начина рада повезаних са зеленом транзицијом у Србији.
Д. Мл.