ОВО С ТРАМПОМ НЕ СЛУТИ НА ДОБРО Станић: Увођење САД царина забрињава свет, али и Србију

Он је за Танјуг оценио да свет дефинитивно иде ка фрагментацији глобалне привреде и да се смањује потенцијал раста који је био пре свега подржан слободном трговином у претходним деценијама.

"То смо видели и 2019. године када је тадашња америчка администрација која је сада поново на власти увела царине на увоз основних индустријских метала, чиме су пре свега таргетирали Кину. Тај метал односно челик, који је требало да заврши на тржишту Америке, отишао је у Европу, која је постала преплављена и дошло је до угрожавања њене индустрије, па су уведене мере реципроцитета што је индиректно погодило и Србију", навео је он.

Додао је да се сада уводе царине на шири асортиман производа, практично на све индустријске производе, када је реч о Мексику и Канади, који су једни од главних спољнотрговинских партнера САД. 

Према његовим речима, још од поменуте 2019. године постоји враћање индустрије у Америку, која је покренула одређене програме подршке инвестицијама из буџета, чиме су утицали на то да дође и до сељења дела производног капитала, на пример из Европе, и из других земаља у Америку. 

"Канада већ говори о мерама реципроцитета, али дефинитивно у дужем року канадска привреда не може бити конкурентна америчкој. Америчка идеја је да по својим условима диктира условно речено слободну трговину на простору северноамеричког континента, а вероватно и шире у свету, бар када се говори о земљама које припадају политичком западу", рекао је Станић. 

Оценио је да такав развој ситуације свакако забрињава и Србију имајући у виду да ће вероватно и Европа бити погођена неком врстом увођења протекционистичких мера од стране Америке. 

"Ми се надамо, да имајући у виду да је Србија земља кандидат за чланство у Европској унији и да имамо споразум о слободној трговини, да би кроз одређене канале дипломатије могло да се утиче на то да земље кандидати буду изузете од тога. Јер чињеница је уколико се уведу царине и прете карбонским таксама од 1. јануара 2026. године, а нама је 70 одсто извоза оријентисано на тржиште ЕУ, поставља се питање на који начин ће уопште српска индустрија моћи бити конкурентна на овом тржишту које је за њу главно извозно тржиште", истакао је саговорник Танјуга и оценио да негативне последице могу бити значајне.

Навео је међутим да Европа, ако жели да обезбеди своју аутономију и врати своју конкурентност која је пољуљана и што је у складу са препорукама извештаја који је саставио бивши председник Централне банке Европе Марио Драги, да се мора ићи на увећавање заједничког европског тржишта и јачање ланаца снабдевања, онда једним делом то може да допринесе и укључивању Западног Балкана и Србије у европски економски простор, потенцијално ЕУ.

Додао је да са друге стране ланци снабдевања великих западних компанија које послују код нас, укључују много више домаћих микро и малих предузећа.

Последице увођења царина се, према његовим речима, код нас не би осетиле брзо, јер ефекат преливања увек захтева одређено време и прво се појављује у оним земљама које су највише укључене у међународне токове, а то су обично најразвијеније земље.

Касније се прелива и на друге земље и у њима се дуже задржава и манифестује у дубљој рецесији, као што је било и у случају инфлације.

Станић сматра да се тако нешто може очекивати и у случају царина.

"Ми у овом тренутку не можемо да знамо каква ће дугорочно бити политика Америке, али како је сада најављено, реч је о жестоким мерама, бар је тако речено декларативно. Оно што је на неки начин упало у очи аналитичарима јесте што те претње још нису толико у реалном смислу изражене према Европи. Међутим, како читамо у медијима, пре свега западним, они као да такође припремају Европу на царине које би увео Трамп", рекао је он.

Према његовим речима највише би биле погођене металска и хемијска индустрија, које чине 60 одсто нашег извоза.