БАЈАТОВИЋ УПОЗОРАВА "Санкције можемо одложити највише три месеца, али то није решење!"

Како је истакао, максимално могуће одлагање санкција од стране САД-а износи 90 дана.

Бајатовић је нагласио да је Србија у незавидној позицији јер су у питању њени национални интереси. Подсетио је да НИС производи 80 одсто нафтних деривата који се продају у Србији и да је један од највећих пуниоца државног буџета.

„Са тренутним резервама, НИС може да настави производњу до краја марта. Државне резерве трају најмање три месеца, али то није одрживо решење. Неопходно је да имамо произвођача деривата и некога ко може да увози и прерађује нафту. У супротном, српско тржиште постаће плен енергетских компанија из региона, а Србија ће изгубити део суверенитета. То морају да разумеју и Руси и Американци“, рекао је Бајатовић за ТВ Пинк.

Како је објаснио, постоје два правна процеса у вези са НИС-ом. Први је делистирање, што је изузетно тешко спровести јер би захтев морао да прође кроз Конгрес САД због промењених закона. Други процес води ОФАЦ, амерички регулатор за санкције и контролу међународне имовине, који има широка дискрециона овлашћења.

„НИС је искористио један од механизама међународне праксе и поднео захтев уз подршку Владе Србије, као значајног акционара, али и Владе Мађарске, која има интерес да НИС настави са радом или да помогне Србији“, навео је Бајатовић.

Додао је да Србија тренутно има боље односе са администрацијом Доналда Трампа него са претходном, што би могло да буде од користи, иако, како је рекао, „САД неће променити своју политику за 360 степени“.

„То није реално, али ако имате утицај на људе који доносе политичке одлуке, то може бити значајно. Сада је питање шта можемо да урадимо. У овом тренутку не видим активности са руске стране које би довеле до промене власничке структуре НИС-а“, истакао је Бајатовић.

Он је подсетио да је претходна америчка администрација увела санкције НИС-у на самом одласку са власти, а да је мета била руска нафта, коју је НИС у међувремену престао да купује.

Бајатовић је додао да су Американци тврдили да НИС финансира руску „меку моћ“ и рат у Украјини, иако је, како каже, највећи део добити компаније реинвестиран у Србију.

Посебно је истакао финансијске последице санкција, наглашавајући да компанија, без обзира на власничку структуру, тешко може да послује у оквиру банкарског система под рестриктивним мерама.

Закључио је да неће бити несташице деривата, али да остаје отворено питање како ће санкције утицати на исплату плата, пензија, запосленост, привредну активност и укупне финансије Србије. Подсетио је да НИС има стотине добављача и да велики број компанија зависи од његовог пословања.