Звуци сивачких гајди одјекују широм света

војвођанског гајдашког маестра и мајстора, свирача и градитеља тог традиционалног инструмента. И домаћи и они случајни, са стране, застајали су, ослушкивали, улазили кроз широм отворена врата добродошлице, па уживали у звуцима мајсторским прстима извученим из јареће мешине, луле, гајденице, пискова, чурке, лактаче, прдаљке, и - душе гајдашке.

У пет дана трајања овогодишњег кампа десетак гајдаша из Крагујевца, Трстеника, Војке, Новог Сада, Омољице, Зрењанина, Сомбора, Ботоша и Сивца, што оних који већ добрано знају да дувају у овај традиционални инструмент војвођанске равнице, паора, чобана, кумова и снаша, тако и оних који га по први пут узимају у руке, поред свирања учили су и основе израде инструмента.

Да труд маестра Мудринића и чувара традиција на овогодишњем сивачком окупљању гајдаша није узалудан и да ће звук бачких гајди остати сачуван барем за још коју генерацију, говори и учешће младих Сивчана, једанаестогодишњака Михајла Радовића и Дарка Ковачевића, и деветогодишњег Радована Теодоровића. Дарко, ученик музичке школе, већ је добрано овладао инструментом, док су Михајло и Радован успели да одрже ваздух и извуку основни тон Е, што је за гајдашке почетнике од изузетне важности.

Дугогодишњег свирача на гајдама и кореографа у крагујевачком Центру за неговање традиционалне културе Живојина Миљковића у камп је довела жеља да уз двогласне, научи музицирање и на бачким великим трогласним гајдама. То им је, каже, неопходно за играче и за недавно основану мушку певачку групу.

Ове године, по трећи пут, Гајдашки етно-камп походио је и упорни етномузиколог Таро Кадоока из Токија који жели да до мајсторства овлада и инструментом, и нашим гајдашким песмама и колима, а Јапанци ће тако традиционалну саке испијати и уз Мало бачко коло, или ону „Наш се гајдаш напунио бува па не може у гајде да дува.“

Препознајући значај кампа за културу и очување традиције, претходна два сазива својеврсне и јединствене гајдашке школе финасијски је подржало и републичко Министарство културе и информисања уписујући га тиме на културну мапу Србије. Ове године, та је значајна помоћ изостала. Ипак, Максим и његови гајдашки занесењаци не одустају.

- Никако не смемо и нећемо стати на првој препреци. Ваљда ће се и ова времена стабилизовати, кренути на боље, па ће и учесника кампа бити више. Звук ових наших бачких гајди препознат је широм света, барем због тога не ваља одустати. Ево, гајде које израђујем, а са њима и део фолклора ове наше бачке равнице, отишле су у Енглеску, Италију, Француску, Русију, стигле и до Америке и Јапана - прича Максим.

Марта ове године су и Сицилијанци и њихови бројни туристи, у оквиру тамошњег Међународног фестивала гајдаша, уз звуке шкотских, ирских, шпанских, словачких и италијанских, уживали и у богатом звуку бачких великих трогласних, кумовских гајди и музицирању Максима Мудринића и колеге му Вање Илијева из Зрењанина.

Б. Попадић