Здрава храна за дубљи џеп

куца на свака четврта врата у Србији, односно Војводини која производи много хране. Повод за оваква туробна размишљања ове јесени поједини Паланчани нашли су у поређењу цена уобичајеног поврћа и неких других производа на овдашњој Зеленој пијаци у центру града, али и оних који се продају на импровизованим тезгама нешто даље, на главом шору. Наиме, неколико последњих година у јесењим месецима произвођачи органске хране у оквиру Еколошког удружења сеоског туризма и руралног развија – Пивнице организују органски маркет, а у понуди је воће, поврће, мед, брашно, сокови...



Ова прича иде здравим током све док се не дође до цена, односно новчаника. Јер, на пример, килограм органски произведеног кромпира и лука кошта 100 динара, а пасуља 600 динара, док је килограм меда од хељде 1.200 динара. У исто време на Зеленој пијаци килограм кромпира и лука могу се купити по 20 динара. Ако је онај претходни здрав какав ли је овај, питају се потрошачи. Килограм пасуља овде кошта од 200 до 250 динара. Произвођачи органске хране се жале да за разлику од великих градова као што су Нови Сад и Београд, где су, веле, цене здраве хране још више и продаја иде одлично, Паланчани слабо купују, или, што ће бити главни разлог, немају пара.



Ко, на пример, не би купио унучету, детету, па и себи здраво поврће и воће када би имао пара?  Питање је, међутим, како препознати здраву храну, а још теже, како је приуштити. Овдашњи намћори које су у последњим деценијама много пута, многи преварили, кажу да на овој планети, па ни у овом делу бачког приобаља Дунава нема здраве хране.

Спомињу осиромашени уранијум из времена НАТО бомбардовања, чињеницу да се воће и грожђе током године ради заштите од инсеката и болести третира од 10 – 20 пута, да су њиве пуне хемије од пестицида и других препарата, од остатака вештачког ђубрива... другом речју, сумњају у све. Кажу да не може бити здраве хране у твојој башти, ако комшија од пролећа до јесени просипа отрове по својој њиви, до твога разора, подсећају на селидбу пчела кад се прскају комарци. Кад се на то додају разни препарати који се у апотекама продају као природна замена за лекове, а касније се испостави да је реч о баналној превари и штетности по здравље, онда не чуди што су потрошачи несигурни и збуњени. 



Произвођачи органске хране кажу да је њихова храна здрава, да је контролисана од стране стручњака и треба им веровати, али и они су се уверили да овај народ нема пара да се здраво храни. Кажу да нуде купцима природне производе као што су семе од бундеве голице и разне врсте брашна. Раж, спелту, на пример, и друге житарице мељу старом технологијом на камену у једном млину код Суботице. Нуде и боб, леблебију, пасуљ, али и мак и органске тестенине. Ипак, да би се купци у Бачкој Паланци и другим варошима сличног калибра „опасуљили“, куповали и јели здраву храну, очито је да треба и yеп да им се јако, јако продуби, јер са минималцем и пензијом од 200 евра тешко ће себи приуштити квалитетнију исхрану.



М. Суџум