Збуњујућа рачуница бечејске Топлане

 Пре неколико година у становима 30 зграда постављени делитељи на грејним телима. У време кампање увођења делитеља, што су финансирали власници станова, речено им је да ће на тај начин моћи да контролишу потрошњу киловат часа испоручене топлотне енергије. И било је тако прве две године, док није почео да се примењује нови начин обрачуна испоручене топлотне енергије.

- Све је покривено општинском одлуком. Ништа нисмо на своју руку радили - каже директор ЈП „Топлана” у Бечеју Дејан Вуковић, међутим, ваља знати и то да су одборници гласали за предлог који је припремило предузеће.

Рачун садржи податке о енергији која је предата објекту и састоји се од такозваног фиксног и варијабилног дела. Збир ова два дела чини укупну енергију предату објекту. Од ове године, опет, општинском одлуком, у месецима октобар, новембар, март и април фиксни и варијабилни део су по 50 процената, а у децембру, јануару и фебруару фиксни део је 30, а варијабилни 70 одсто од укупно испоручене енергије.



-Фиксни део (30 или 50 процената од укупно испоручене енергије) се дели на све купце у згради сразмерно површини њихових станова. За варијабилни део постоје делитељи и мора се знати да они нису мерачи, већ врше регистровање одређене величине која је бездимензионална, а везана је за температуру грејног тела и температуру простора у стану. Варијабилни део је збир јединица на делитељима свих грејних тела у стану и тако се добије проценат учешћа стана у укупно испорученој топлотној енергији. Коефицијент се добија тако што се укупна енергија, оних 50 или 70 процената, подели са укупним бројем јединица и добија се вредност јединице која нигде није иста, јер су различите потрошње - даје ближе појашњење технички руководилац „Топлане” Миленко Мунћан.



Ту тек настају прави проблеми. Како објаснити корисницима бечејске „Топлане” да топлотну енергију из исте подстанице, примера ради у насељу Мали рит, сваки објекат плаћа по другачијој цени!? При том, разлика није мала. У једној од три Зелене куле, конкретно С-3, вредност јединице је 0,85, а само стотинак метара удаљеним кулама у Улици Стевана Дороњског број 37 вредност јединице је 3,3, у згради на броју 35 је 1,9, док се станарима зграде броја 33 обрачунава вредност јединице 1,07.



Разлика потиче из чињенице да је до прве куле пре пар година извршена реконструкција секундарног вреловода, а последња поменута зграда је пред овогодишњу грејну сезону подстаницу изместила у своју зграду. То, даље, значи да преостале две зграде плаћају енормно високе рачуне због губитка енергије, прво у самој подстаници, а онда дуж секундарног топловода од подстанице до саме зграде.



„Топлана” се оградила од трошкова између подстанице и станова. Њихова је енергија до подстанице, а све остало иде на терет корисника у зградама. Тиме је највећи део губитака, практично пребачен на кориснике, иако секундарне топловоде нису градили станари, а у каквом су стању најбоље се видело минулих дана. На температури од минус 15 степени, дуж секундарних топловода све се пуши, земља не само да није смрзла, него је „живо блато“ у које и корисници упадају приликом добијања рачуна.



Узалудне су приче „Топлане” да ће променити енергент и уместо гаса користити биомасу или геотермалну воду, када су секундарни водови у насељу Мали рит, а слична је ситуација и у другим насељима, толико дотрајали да корисницима гомилају само дугове и све већи број прелази на неки дриги извор грејања, а смањена потрошња само увећава укупне рачуне.  



В. Јанков

 

Мање потрошача

Уместо да улаже у проширење сопственог система даљинског грејања, ЈП „Топлана” је од 2003. године улагала у паралелан систем, тако што је са 49 процената била оснивач д.о.о. „Гас Бечеј“ за дистрибуцију природног гаса. У прво време је важио „yентлменски споразум“ да се мрежа природног гаса поставља изван зоне топлификације у ужем центру града са око 2.600 стамбених јединица, али временом се гасоводна мрежа и ту „угнездила“. Био је то прави „аутогол“ Бечејаца када је у питању даљинско грејање. „Гас Бечеј“ има око 1.000 корисника у Бечеју, колико и „Топлана”. Са већим бројем корисника систем даљинског грејања путем „Топлане” био би економичнији.