Засијаће и стогодишње фасаде

општине Бечеј, у току је јавна набавка за тај посао, да би радови почели чим се време пролепша.

- За несметану реализацију ове капиталне инвестиције кредитом смо обезбедили око 135 милиона динара. Посао се отегао због обједињавања пројектно-техничке документације. Три пројекта објединили смо у један, како би исти извођач био задужен за целокупну инвестицију. Реч је о пројекту измештања Споменика слободи са трга на простор Спомен-обележја жртвама рације (на крају Зеленог корзоа уз Тису, крај градског грба у виду мозаика), затим изградњи топловода испод трга, чиме ће се спојити јужни и северни крак и, најзад, сама реконструкција трга, како би постојећа пешачка зона постала функционална - рекао нам је први човек бечејске општине мр Вук Радојевић.

Незванично се сазаје да је крајем године завршена јавна набавка и да су три фирме, две домаће и једна из Италије, заинтересоване за реализацију свеобухватног пројекта везаног за реконструкцију бечејске Погаче. Биће и додатне архитектонске шминке. Прва у низу је дуго чекана реконструкција дела породичне куће Богдана Дунђерског. 

- Сматрали смо да је тренутак да и остало што је у зони централног градског трга реконструишемо. Неке зграде су већ реконструисане, у току је обнова православне цркве, а предстоје нам реконструкције фасаде Градске кућа са задужбином баронице Еугемије Јовић, зграде садашњег Градског позоришта Бечеј и римокатоличке цркве. Посао није мали, али када се све заврши, градски трг ће засијати у пуном сјају, а вековно атхитектонско језгро биће права атракција, чиме ће Бечеј бити посебно позициониран на туристичкој мапи региона - наглашава председник бечејске општине мр Вук Радојевић.

Бечејци очекују да пре локалних избора виде бар будак ударен у бетон трга који је последњи пут уређиван пре скоро четири деценије, а стар је 132 године. На месту старе католичке цркве из 1763. године, изграђена је 1830. године на северној страни данашњег трга нова са једним торњем, на источној страни је 1858. године подигнута велелепна православна црква са три торња, најзад, на западној страни је 1884. никла Градска кућа с торњем, чиме је оивичен простор градског трга с пет торњева, који су постали симбол Бечеја. Временом је Пијачни трг мењао назив и изглед, звао се по Сент Иштвану, Карађорђу, Ослобођењу, међутим, колико год да су се они који су на власти борили да „кумују“ тргу, један детаљ из 1912. године је утицао да Бечејци свој трг зову народним именом Погача. Те године је калдрма пресвучена првим асфалтним слојем у кружном облику, што је тадашње Бечејце асоцирало на погачу.

В. Јанков