Вредне скулптуре на удару

готово да је потпуно уништена. Већем ждребету, тачније омици, откинут је реп и оно преостало сада више служи као место за отпатке него као украс. Мање је, после неколико покушаја хулигана да се потпуно разори, склоњено на сигурно место. Ово није усамљен случај уништавања вредних уметничких дела која би требало да улепшавају град или подсећају на важне историјске догађаје и личности, кад су у питању спомен плоче. Има ли град решење? Ко ове вредности треба да чува, ко да о њима брине, а ко да их поправи кад до оштећења дође?

– У буџету Дирекције за изградњу и уређење града за ову годину предвиђено је 495.000 динара за одржавање споменика и спомен - плоча које се налазе на јавним површинама. Имамо попис онога што је у нашој надлежности и на основу њега правиће се приоритети код поправки и санирања – објашњава портпаролка градске Дирекције Биљана Јовановић.

На списку онога што се налази на јавном простору налази се неколико десетина споменика, уметничких вредности и спомен-плоча. Списак је једно, а стварност нешто друго. Многи споменици девастирани су или потпуно уништени. Иако постоји одлука по којој власници приватних кућа имају обавезу да и после реконструкције или изградње, спомен-плоче врате на место где су се налазиле, то се у пракси ретко дешава. Нестала је спомен-плоча са куће у којој је живео великан Тодор Манојловић, као и са куће Тоше Јовановића. На удару су бисте у парковима. Обезглављена је биста на кеју поред језера у центру града, у Планковој башти усамљен и ишаран преживео је само Јован Јовановић Змај, о оштећењима алеје у Карађорђевом парку писано је небројено пута…

Посебно питање су вредна уметничка дела у зрењанинским фабрикама које нису преживеле транзицију. Јавност се подигла када се опасност да буду продате у старо гвожђе надвила над фијалама са старог зрењанинског моста. Спашене су вероватно у последњи час. Али, колико таквих још има у зараслим двориштима некадашњих зрењанинских гиганата. А да има и потпуно другачијих примера говори случај две приватизоване фабрике које су оно што су затекле у свом дворишту средиле и сачувале. Таква је Фабрика коже, која и даље у свом дворишту има очувану бисту Светозара Тозе Марковића, и Фабрика намештаја која и даље чува бисту Жарка Зрењанина.

Ж. Балабан