Ветерани лако не одустају

одушевили су  присутне на додели ове награде. „Пионир” је, иначе, прошле године обележио 40 година успешног рада и синоним је за очување културне баштине и традиције у овом граду.



- Признања и награде увек пријају. Највеће признање је што радимо и трајемо у изузетно тешким условима. Иако смо задржали назив „Пионир”, главног финансијера, ГИК-а „Банат”, нема годинама, а однедавно смо остали и без сале за пробе. Али, увек има младих, па и оних старијих који воле фолклор, музику, традицију… Имамо 130 чланова, четири играчке групе, певаче, оркестар - каже дугогодишњи председник КУД-а Радован Молдован.

Осим љубави према традицији и културној баштини, млади се ангажују у културно - уметничким друштвима и због наступа и путовања. Нажалост, и једног и другог је све мање.



- Врло брзо спласне ентузијазам ако то што сте научили немате где да покажете. Морате да изађете из четири зида. Времена су тешка, али се надамо бољим, оним данима када смо наше игре и песме проносили широм света. Ми нисмо ни свесни какву баштину имамо. Дуго сам у овим водама и могу да кажем, кад засвира „Ужичко” или „Моравац”, сви се у коло хватају – вели Молдован.



Последњих осам-девет година фолклору се, својој младалачкој али и животној љубави, вратила Ружица Томић која данас игра у секцији ветерана.

- Почела сам да играм фолклор у Арадцу у младости. Чак сам обучила једну групу младих из села од којих је после настало и културно - уметничко друштво. Онда сам се удала, живот је кренуо неким другим путем а пре, ето, девет година схватила сам да ја без фолклора не могу. Кренула сам у „Пионир” да бих обновила знање и применила га у Удружењу ментално недовољно развијених особа „Сунцокрет”, а на крају, завршила у ветеранима - наводи Ружица Томић.



Ветерани имају једнако захтевне кореографије, као и млађи чланови „Пионира”, вежбају три пута недељно и воле да наступају. Сами се брину за костиме, а женски део групе и за фризуре, које морају бити прилагођене наступу, као и за шминку.



Ж. Балабан