Венци за стрељане цивиле и родољубе

у неколико насеља средњег и северног Баната и стрељао 150 мештана у тадашњем Петровграду (Зрењанину), Кикинди, Драгутинову (данас Ново Милошево) и Банатском Аранђелову.

У Кикинди је стрељано 30 цивила чија су имена уклесана на спомен-плочама у дворишту Курије. Том злочину претходило је стрељање девет припадника Народно-ослободилачког покрета. У знак сећања на жртве и овог 9. јануара комеморативном скупу у дворишту Курије присуствовале су делегације Општине, СУБНОР-а, осталих борачких организација, политичких странака, чланови породица стрељаних и грађани. -То је био дан са највише жртава у Кикинди. У једном дану је убијено 30 људи, и то само зато што су били рођаци бораца Кикиндског партизанског одреда. Они су ухапшени још 1941. године, а након открића тела три Немца, пољочувара, донета је одлука о стрељању - рекао је историчар Марко Милошев. - Репресивно стрељање било је генерална политика фашиста не само Србији, него у целој источној Европи, док се у западним земљама није спроводила. Докле је ишла мржња према Словенима, види се и по томе да породицама није било дозвољено да преузму тела. Стрељани су тајно су сахрањени у заједничку гробницу, и тек после рата су ексхумирани.

И на комеморативном скупу у Зрењанину бројне делегације положиле су венце. И овде је погубљено 30 родољуба, српске и ромске националности, међу којима је било и скојеваца и партизана. Они су стрељани у дворишту судског затвора и потом пренети на Житни трг, где су један дан висили на вешалима. 

В. Х.