Уз њих је лако певати

синдромом „Осми дан” из Пожаревца. На Фрушкој Гори, испред хотела „Норцев” по изласку из аутобуса дочекао нас је први осмех, па други, трећи, четврти.... погледи пуни радосног гостопримства и тиме је у трену прегажена она непознаница доласка на други терен.



Другари из новосадског хора ИСОН су нам се придружили и кренуло је дружење, као да смо стари знанци а не особе које су се тек среле. Сви су коментарисали да је ово дежа ви  - већ доживљено, као да смо ова лица, ове људе већ срели у истој ситуацији пријатељства и дружења. Уз њих је лако певати, лако учити нове стихове, лако разговарати, лако пливати....



Пет сати пролази као трен са онима који се разумеју. Размена емоција и енергије је оно што нас је спојило а договори о наставку сарадње су на другом месту. За децу из Пожаревца и нас, њихове маме, ова три дана на предивној Фрушкој гори била су не само одмор него и дивно искуство да људи са ентузијазмом као што је наш постоје, да наше настојање да покажемо, да наша деца нису чудна тек мало различита од друге, није узалудно и није осуђено на неуспех.



Верујемо у успех пуни наде, да ћемо и у Пожаревцу наћи начин да се особама ометеним у развоју помогне, да се и оне укључе у целокупну друштвену заједницу, како су нам Новосађани, а посебно Миодраг Миша Близанац који је оснивач и диригент хора ИСОН, дали на свом примеру.

Реч је тек низ слова и тај низ не може описати оно што су доживела деца из „Осмог дана” и ми, њихове маме. Нема толико звездица на небу, колико је особље Хотела „Норцев”, с директором Зораном Мартиновићем на челу, заслужило. Деца су у сваком тренутку имала све што би пожелела, па тако за запослене у „Норцеву” само речи хвале. И наравно листу „Дневник”. Много су нас размазили за ова три дана.



Напокон смо упознале и новосадску породицу која је толико тога учинила за наше Удружење, захваљујемо и поштујемо њихово право на анонимност. Такав се не постаје, такав се једном роди. Кад ти је жао да се вратиш кући, када осетиш да ту припадаш, да те нико не гледа са жалошћу и сажаљењем, то се доживи срцем. Новосађани, Граде Нови Саде, дали сте задатак Србији.



Невенка Гајић

(аутор је председница Удружења „Осми дан”)