Уметност миграната

 су се показали на висни задатка пружањем руке хуманости невољницима који су спас тражили у Европи. Из све те људске калварије никла је и уметност, па ће тако вечерас у 19 часова у сомборском Културном центру „Лаза Костић” бити свечано отворена изложба о животу и путу миграната и избеглица „Граница је затворена“.



Гостујућу изложбу „Граница је затворена“ организује Група 484 из Београда, Музеј афричке уметности из Београда и Културни центар „Лаза Костић”. Изложба је резултат сарадње миграната и тражилаца азила у Србији са уметницима Луком Кнежевићем-Стриком, Снежаном Скоко, Иваном Богићевић-Леко, колективом „Шкарт“, Групом 484 и Музејем афричке уметности из Београда. Кустоскиње изложбе су Ивана Војт и Емилиа Епштајн.



Изложба представља сусрет са причама о животима људи који су скупили храброст и пошли на пут у непознато, бежећи од рата и екстремног сиромаштва. Радови представљени на изложби резултат су двогодишњег рада ове групе уметника са корисницима центара за смештај тражилаца азила. За време ових посета и дружења настајали су радови различитих формата, инспирисани причама и животима људи који су боравили у центрима и често активно учествовали у стваралачком процесу.



Изложба садржи „мигрантске мапе пута“, односно илустроване приказе прича миграната о животу на путу који за неке од њих траје и десетак година, презентације на текстилу, тачније јастучнице и прекриваче украшене порукама тражитељки азила и мигранткиња својим ближњим, надама и жељама за будућност а овај сегмент даје посебан осврт на родну страну миграција. У оквиру изложбе је интерактивна апликација „Виртуелне ограде” која корисника ставља у позицију мигранта у непознатој земљи, без могућности да комуницира путем телефона и друштвених мрежа са пријатељима и родбином, као и аутентичне аудио-записе, приче тражилаца азила о искуствима са пута ка бољем животу.



У поставку је укључена и јединствена друштвена игра која носи назив „Граница је затворена“. Игру су осмислили тражиоци азила смештени у Центру за смештај тражилаца азила у Боговађи, по узору на игру „Не љути се човече“, а послужила је и као подстицај за настанак ове поставке. Правила игре осликавају реалност коју мигранти и тражиоциа азила проживљавају на своме путу до бољег живота.



М. Миљеновић