Укидање воза погубно за села
СОМБОР: За разлику од претходних векова када је био на траси најважнијих путева у овом делу Европе, Сомбор последњих деценија све више тоне у саобраћајни запећак.
Такав утисак његових житеља потврђен је ових дана и сазнањем да ће административни центар Западне Бачке, по свему судећи, остати без железничког саобраћаја према Врбасу, па самим тим конекције на гласовити Коридор 10 у овом пружном чворишту.
Истине ради, ово није била прва таква најава, пошто је и пре десетак година у једној од бројних, а никада суштински спроведених „реформи“ српских јавних предузећа, из српских железница Сомборцима, у складу са либерално-тржишном догмом, већ поручено да би тзв. регионални правци на којима нема неког посебног профита могли бити предати у надлежност локалним самоуправама, па ако су оне заинтересоване за њихов даљи рад, нека их и финансирају. Овај „генијални“ предлог осиромашеним и економски опустошеним општинама као што су Кула и Сомбор као заинтересованима за правац Сомбор-Врбас тада на срећу није заживео, па је обнављање оваквог „визионарства“ сасвим очекивано престрашило овдашњу јавност.
Од реализације ове замисли највише страхују становници села које се налазе уз овај пружни правац, а који због скупоће ионако ретког аутобуског превоза, остају без једине константне и колико-толико сигурне везе са градским средиштем. Вишегодишњом небригом запуштена пруга, на којој често није било ни скретничара који би спуштали рампе на пружним прелазима, већ је регулисање саобраћаја био посао самих кондуктера и машиновођа, као што се то дешавало у Кљајићеву, возни парк у катастрофалном стању достојнији какве афричко-азијске забити него земље која стреми ка чланству у ЕУ, брзине које се могу поредити само са бржим људским ходом и због тога пословична кашњења у поласцима и доласцима, све до данас ипак нису одвикла житеље села, као што је на пример Чонопља, од коришћења услуга српских железница.
- Ако се обистине ове најаве, Чонопља као село са 3.500 становника би била остављена само на по два аутобуска поласка у јутарњим и поподневним сатима и то у ситуацији када се не зна судбина овдашњег аутопревозника „Севертранс“- каже Марко Дражић, секретар МЗ Чонопље, уз став да би укидање овог пружног правца био катастрофа за његове сусељане, који су у два наврата властитим средствима обнављали зграду локалне железничке станице, јер за то ЈП „ Железнице Србије“ нису имале средстава.
Да нешто озбиљно шкрипи у најављеној стратегији железничког саобраћај у овом крају, поготово када се као изговор користи неисплативост функционисања пруге Сомбор - Врбас, можда најбоље доказује још увек постојећа линија Сомбор – Богојево - Нови Сад. И та је пруга до недавно, такође, деловала сабласно, а само увођењем нових руских моторних композиција број путника се до те мере увећао да намерни да путују возом морају да долазе по један сат пре поласка, не би ли ухватили место.
Својевремено се Сомбор нашао на челу колоне оних средина које се модернизују захваљујући тадашњој светској сензацији, железничком саобраћају. Први воз у Сомбор стигао је 11. септембра 1869. године, када је за саобраћај отворена пруга Сегедин-Суботица-Сомбор, што је тада била прва пруга у Бачкој, а први воз је на перонима тазе изникле железничке станице дочекала маса од чак 8.000 распамећених Сомбораца.
Током деценија које су уследиле овај град је постао важан железнички чвор у коме се укрштало седам праваца. Од тих седам праваца данас су у функцији само три (ка Богојеву и даље за Нови Сад, ка Суботици и Врбасу), старији Сомборци памте и поласке за Апатин, два правца одавно нису у функцији, јер возови деценијама не саобраћају на прузи Сомбор - Бачки Брег, а делови и целе пруге на линији Сомбор-Риђица и Сомбор-Стапар-Оyаци су демонтиране.
М. Миљеновић
Аеро-ентузијазам
Док са једне стране постоји реална опасност да се настави тренд гашења локалних пруга, Сомбор је не тако давно формирао радну групу којој је задатак да реализује давнашњи сан о претварању постојећег војног у цивилни аеродром. Овдашњи ентузијазам не сплашњава ни у судару са чињеницом да са прастаре бетонске полетно-слетне стазе, са које није узлетео авион дуже од пола века, прекривене огромним кратерима НАТО ракета „томахавк“, још увек није уклоњено неколико неексплодираних пројектила.