Уче да направе просту пећ
ЗРЕЊАНИН: Архитекта и стручњак за земљану архитектуру Драгана Којичић и ове године део лета провешће у Мошорину, у старој земљаној кући коју је купила новцем од једне награде освојене на архитектонском конкурсу.
И прошле године она је, уз помоћ колега, показала да старе куће, направљене од земље и осталих природних материјала, могу сасвим да се уклопе у 21. век. Све уз поруку да је земља одличан материјал и да се може рећи да су наши преци, правећи куће од земље, поштовали стандарде енергетске ефикасности, јер су овакви објекти штедели енергију и чували животну средину.
- Ове године прошла су нам два пројекта. Један је подржао Женски фонд „Реконструкција“, а други је практично наставак прошлогодишњег који подржава Министарство грађевине - истиче Којичић и додаје да је ова година посвећена женама и градитељству.
Захваљујући пројекту који је подржао Женски фонд, полазнице су савладале основе тршчарства, а резултат је био постављање тршчаног крова на кући у Мошорину. Радионице су држали мајстори из Белог Блата. Ових дана почињу нове радионице, на којима ће полазнице, уз помоћ одличних мајстора из Шиклоша, из суседне Мађарске, научити како направити земљану пећ.
- Планирамо у августу још неке радионице посвећене рестаурацији дрвенарије, лимарије, затим браварству и слично – каже Којичић.
Кућа у Мошорину полако добија свој замишљени облик. Планирано је и да се поплоча старим циглама, које су, каже Драгана, једва пронашли, а ни добрих мајстора за такве послове скоро да више нема.
- Идеја је да земљана кућа постане кућа за 21. век, дакле не она старинска, него потпуно прилагођена условима живота данас. И не етно кућа, за приказивање и одмарање, него кућа за живот. Напуштених земљаних кућа има свуда по Војводини, у последње време и млади су заинтересовани да их адаптирају, али не знају како. Зато ми организујемо радионице и све је више заинтересованих за ову тему – објашњава Којичић.
Земљане куће су здраве, јер су направљене од природних материјала. Притом су и енергетски ефикасне пошто својом дебљином спорије преносе и хладноћу и топлоту.
- Сви знамо да је у оваквим кућама зими топло, а лети хладно. Ем је здраво, ем штедљиво, само треба знати како - закључује Драгана Којичић.
Ж. Балабан