и сва значајнија улагања морала је пренети у ову годину. Према речима председника МЗ Трешњевац Лајоша Бале, општина је каснила са расписивањем јавних набавки, тако да су обављане само основне делатности, ограђена су дечија игралишта и започета изградња аутобуских стајалишта.
- Планирали смо изградњу асфалтног пута у Виноградској улици, што је наставак пута према Економији, али радови ће се извести ове године, када је предвиђено и асфалтирање Улице Курија. Нисмо могли завршити обнављање капеле на гробљу, јер су средства једноставно блокирана у општини због поступка јавних набавки – каже председник Бала.
Он наглашава да мештани Трешњевца имају све основне услове за живот, у погледу комуналне инфраструктуре и надградње. Село има водовод, гасоводну мрежу, школу, дечији вртић, здравствену амбуланту, сеоски дом. Житељи Трешњевца највише се баве пољопривредом на својим имањима, али је у блиској прошлости већи број њих радио у овдашњој Земљорадничкој задрузи, Пољопривредној економији, погону „Нафтагаса” и предузећима у Кањижи. У процесу приватизације већина их је остала без посла, они који су имали посао у НИС-у, сада су углавном већ у пензији, а једна од успешних приватних транспортних фирми „Бата транс” упошљава највише возаче камиона, младе из села али и са стране, јер их овде нема довољно.
- Млади који су остали без посла а у породици имају доста земље остају и раде у пољопривреди, али сви остали одлазе у потрази за послом и егзистенцијом, најчешће у иностранство - каже Бала.
По последњем попису у селу је било 1.780 житеља, прираштај становништва је негативан, јер рецимо у 2014. години родило се само троје деце прошле године деветоро, а годишње умире 25 до 30 људи. На негативне тенденције у природном прираштају, напомиње Бала, надовезује се исељавање у иностранство, највише у Немачки или у Енглеску. Бала додаје да је у претходне две-три године отишло око 200 младих и радно способних људи, па је број житеља спао на око 1.600.
Трешњевац има Сеоски дом, што је већ по самом називу више од класичног дома културе, јер се у њему одвија културни и друштвени живот у месту, јер услове који су обезбеђени користе сви житељи.
- Објекат већ почиње радити као прави Сеоски дом. Осим друштва „Петефи Шандор” користи га цело село, па се ту одржава већина скупова и манифестација које се приређују током године, од свадби до већ традиционалне манифестације „Родна грана” за коју се зна и на покрајинском нивоу – наглашава Лајош Бала.
М. Митровић
Правили би своје предузеће
У Трешњевцу су незадовољни одржавањем јавних површина и гробља, на начин како то ради ЈП „Комуналац” којем је Општина Кањижа поверила те послове:
- Због тога што они то не раде како ми очекујемо, претпостављам и због малог броја радника и механизације, ми смо тај део послова морали урадити преко Сеоског фонда, али планирамо ако је могуће, да што пре Општина преда управљање гробљем Римокатоличкој црквеној општини Трешњевац и да заједно формирамо једно мало предузеће које ће одржавати зеленило и јавне површине, одржавати гробље и обављати послове око сахрањивања – предочава планове Лајош Бала.
