Свим невиним жртвама одати дужно поштовање

које је на отварању изложбе “Нестали у Холокаусту – Земун, свака слика прича причу”, аутора Ненада Фогела предочила историчарка др Олга Манојловић Пинтар из Београда, наводи се да су током Другог светског рата почињени велики ратни злочини, посебно према цивилном становништву Србима, Ромима и Јеврејима који су систематски убијани у концентрационим логорима.

У закључцима је прецизирано да су злочине на територији данашње Србије починила немачка, мађарска и бугарска окупациона власт заједно са марионетском Владом Србије и својим помагачима из редова домаћег становништва, а да је на територији коју је окупирала НДХ злочине починила усташка власт. Констатује се да су након ослобођења нове власти  почеле са суђењима свима који су били умешани у злочине над цивилним становништвом, али да је известан број појединаца за које се сумњало да су били сарадници окупатора убијено и без суђења. Подаци о броју убијених на тај начин, варирају од процене различитих комисија које су се бавиле тим истраживањима.

На конференцији у Кањижи изношени су супротстављени ставови о помирењу и подизању заједничких споменика свим жртвама, али и потреби за разумевањем тако да се дошло до заједничких закључака.   

“Не улазећи у бројке са којима се у јавности манипулише, сматрамо да је за жаљење свака невина особа која је на такав начин страдала. На основу до сада утврђених историјских чињеница учесници конференције сматрају да је подизање споменика жртвама Другог светског рата и послератног раздобља оправдано. Држава, њени грађани, односно јавност, треба да се на одговарајући начин потруде да се жртве не забораве. У актуелној политичкој ситуацији веома је тешко доћи до јединственог става, али се слажемо да свим невиним жртвама Другог светског рата и непосредних послератних времена треба одати дужно поштовање и сућут њиховим потомцима.”, наводи се у закључцима учесница скупа у Кањижи.  Они се слажу да сви заједно треба да пружимо допринос за заједничку будућност, а историчарима да се препусте стручне оцене, које ће нам помоћи у суочавању са истином. Учесници кањишког скупа су у заједничком ставу сматрају да уместо да се говори о “помирењу”, да је убудуће боље говорити о “разумевању”.

На отварању изложбе о страдању земунских Јевреја говорили су директор кањишке ОКУ “Кнеса” Карољ Шарњаи, бивши предсендик Савеза јеврејских општина Србије Александар Нећак и аутор изложбе председник Јеврејске општине Земун Ненад Фогел.

Изложба је пре Кањиже приређена у 16 градова Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске, а како је указао Нећак нису приказене слике како су Јевреји из Земуна одвођени у логоре и мучени, него како су изгледали и живели, доприносећи културном, друштвеном и приврендом развоју. Према речима истоиричарке др Олге Манојловић Пинтар, Кањижа је одабрана за завршетак пројекта јер је са Суботицом, Сомбором, Сентом и Ада, била средина која је некада имала запажену јеврејску заједницу, која је скоро у потпуности уништена у злогласном логору Аушвиц. Након изложбе на сцени Дома уметности приређен је гала концерт “У сусрет трајном пријатељству”

Текст и Фото: М. Митровић

Доброчинство Пала Жамбокија

Догађања у Кањижи одржана су захваљујући и несебичној подршци Јожефа Жамбокија из Израела, некадашњег житеља Кањиже, којег је животна судбина и доброчинство Пала Жамбокија повезало са овим потиским градом, па и суботња догађања. На концерту „У сусрет трајном пријатељству“ наступили су истакнути уметнтици из Израела и Србије, међу њима и Јожефова супруга, оперска певачица, Маргит Рут Жамбоки, баш као и пре четири године, када је поводом седам деценија од сусрета са Кањижом приредио гала концерт “Кањижи с љубављу”. 

- После свега шта смо у прошлости доживели, започињемо нову еру пријатељства. Кањижа ми је један од најмилијих градова, јер сам спашен и ту сам преживео. Оно што је Кањижанин Пал Жамбоки учинио за мене никада се не може заборавити, а Кањижи сам вечити дужник, јер сам се ту други пут родио  – истиче Јожеф Жамбоки.

Као дечака Јосефа Бен Аврама и његову сестру Ружу из јеврејске породице без које су остали, да не би завршили у неком он нацистичких логора, из Београда је 1942. године повратком у родну Кањижу спасао обућар Пал Жамбоки. За хумано дело Пал Жамбоки се сврстао међу међу добитнике медаље Израела „Праведници међу народима”. Пошто је остао без породице, у знак захвалности и поштовања према спасиоцу Палу Жамбокију, узео је и носи његово презиме.