Све ближе лука вредна 32 милиона евра

општине Апатин др Живорада Смиљанића, директора Агенције за управљање лукама Вука Перовића и директора Управе за слободне зоне Србије Милана Ристића.

Пројектом је предвиђена изградња једног од три типа луке, првог са праволинијском оперативном обалом, другог који прати линију постојеће обале и трећег, базенског типа луке са предлогом изградње лучке акваторије у облику правоугаоног базена.У свакој од три варијанте просторних и техничких решења предвиђено је седам пристаништа за специјализоване лучке терминале чија је техничка производност споне брод - оперативна обала Луке пројектована на 1. 800 000 тона годишње.

Први терминал, намењен за утовар и истовар течних терета је замишљен као коси кејски зид, понтон вођен шиповима (долфинима) са приступним мостом и системом заштите од ширења изливеног горива са два резервоара запремине од 6.000 кубних метара, за потребе складиштења нафте и нафтних деривата, односно евродизела и безоловног горива. Други терминал, предвиђен за утовар и истовар житарица, имаће затворено складиште за житарице укупне количине 20.000 тона.

Техничко-технолошким решењем генералног пројекта предвиђена је изградња терминала за расуте терете и складишни простор од 10.000 квадрата, затим, терминал за генералне терете, односно претовар контејнера и складишта од 5.000 квадратних метара, па терминали за контејнере, привез лучке флоте и такозвани Ро-Ро терминал опремљен дизалицама и припадајућим наткривеним и отвореним складишним просторима.

По речима стручњака, с обзиром на величину објекта, пројектовање и изградња луке потрајаће годинама. Развој луке је потребно планирати корак по корак, како би се омогућила провера прогнозираних робних токова, као и прилагођавање реалним подацима. Формирање нове луке треба започети изградњом на отвореној обали, са идејом да поједина решења нису и коначна, уз могућност да се током времена прилагоде коначном решењу без већих додатних улагања.

У првој фази која ће трајати од једне до три године обављаће се израда пројектно-техничке документације, оперативне обале и луке, контејнерског терминала, терминала за житарице и расуте терете, затворених и отворених складишта, док ће у другој фази бити потребно две године за изградњу косог кејског зида, терминала за течне терете, Ро-Ро терминала и набавка и монтажа мосне дизалице.Укупна вредност инвестиције прелази 32 милиона евра

Ова студија ће бити прослеђена ревизорној комисији чији ће извештај уз „Претходну студију оправданости” са информацијом о локацији коју је издао Покрајински секретаријат бити предата Агенцији за управљање лукама. Након тога ће Агенција утврдити предлог уредбе о лучком подручју коју ће проследити Влади Републике Србије на усвајање. Тек након доношења решења о лучком подручју Апатина, испуњени су сви услови и Агенција за луке може расписати јавни позив будућим инвеститорима , односно оператерима који имају жељу да инвестирају.

Ј. Прелчец