Сваки четврти у печалби

у чоку се улаже али има пуно незапослених



улагано је и у друге области, а председник општине Ференц Балаж оцењује да годинама уназад није реализовано толико инвестиција, међутим, економски развој и отварање нових радних места је најосетљивије питање за будућност.



Процес миграције становништва је забрињавајућих размера. Многи житељи искористили су могућност да добију двојно држављанство Мађарске, што им је отворило пут за одлазак у Аустрију, Немачку и друге земље Европске уније, па и даље. Према незваничним, али прилично поузданим проценама, у последње време из чоканске општине је у иностранство у потрази за послом и животном егзистенцијом отишло преко 2.000 житеља, већином Мађара, али и Срба и људи других националности - што је скоро четвртина укупног становништва.



Председник општине констатује ову неповољну чињеницу, напомињући да је међу онима који су отишли у печалбу велика заступљеност младих и млађих брачних парова. Нико са сигурношћу не може да предвиди, да ли ће се они и када враћати, поготово што су у Чоки скромне моћности за запошљавање.



Прошле године у инфраструктуру је инвестирано преко 100 милиона динара, што није мала сума, ако се има у виду скроман буyет ове мале потиске општине, којој је посебно значајна подршка из покрајинских и републичких извора. Послови на модернизацији путева започети су у Остојићеву где су асфалтиране три улице, док је у Падеју асфалтирана главна улица од пружног прелаза кроз село, све до кружног тока код моста на Тиси према Ади. Обновљен је и део регионалног пута између Остојићева и Падеја, док су у Врбици асфалтиране две улице, а на измаку године на ред јер дошла и главна улица у Банатском Моноштору, где је сконцентрисана већина житеља.



Балаж објашњава да је средства за реконструкцију путева у већој мери обезбедила Управа за капитална улагања АП Војводине, значајно учешће је издвојено из општинског буџета. Обнову саобраћајнице кроз Падеј финансирало ЈП „Путеви Србије“, а поправку путева у Врбици финансирао је НИС.



- У обнови водоводне мреже, предвиђеној у пет фаза, коју смо започели претпрошле године, највећи део посла урађен је лане. У току је трећа фаза радова, а за четврту је од Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство обезбеђено је 16 милиона динара, а преостало ће се финансирати из општинског буџета. Прве три фазе у укупној вредности 45 милиона динара, обухватају обнову 6,5 километара главног вода и прикључивање око 500 домаћинстава - каже Балаж.



За обнову атарских путева из општинске касе је издвојено 15 и из покрајинских извора 20 милиона динара, а да би се обезбедили услови за наводњавање и интензивнија пољопривредна производња на око 720 хектара у атару Остојићева, за постављање цевовода и реверзибилну црпну пумпу у постојећој црпној станици од аренде за издавање државног пољопривредног земљишта издвојено је пет милиона динара.



Најосетљивије питање у недовољно развијеној чоканској општини су лоше економске прилике и слабе могућности за запошљавање. Додуше, број незапослених на евиденцији Националне службе за запошљавање се смањује, па их је сада око 1.100, јер је један број запослење добио у суседним општинама, али нажалост, већина млађих шансу за обезбеђење егзистенције нашла је одласком у иностранство.



Некадашњи привредни гиганти у Чоки посрнули су у времену транзиције и приватизације, а често помињани покушаји оживљавања некадашње Индустрије меса „Чока“ до сада нису дали резултата. Крајем децембра пропао је и трећи покушај да се у Привредном суду Нови Сад, где се води стечај, прода имовина бившег гиганта месне индустрије, јер није било заинтересованих, а шта ће даље бити, тешко се може и нагађати, јер имовина која се нуди „на добош“ не обухвата реновирану хладњачу.



Више улагача интересовало се за покретање бизниса на подручју чоканске општине, али за сада су то само потенцијални улагачи, од чијег опредељења зависи хоће ли у Чоки моћи рачунати на отварање нових радних места. Од четири заинтересована улагача, две фирме биле су из Мађарске, које су меркале локације. Балаж очекује да би подстицај новом запошљавању могло бити успешно конкурисање овдашњих предузетника и пољопривредника за подстицајна средства намењена привредном развоју, која у наредне три године треба да издвоји Влада Мађарске, такође и да се морају користити могућности из домаћих извора. Кроз програм јавних радова лане је на шест месеци упослено 50 лица са евиденције незапослених.

М. Митровић

Стала комасација



Новац од закупа државне земље омогућио је да се започне више деценија ишчекиван посао на комасацији земљишта, али је обустављен због реституције. Када ће доћи на ред обнова земљишних књига које датирјау још из времена Марије Терезије, за сада се не зна, међутим, у општини су спремни за наставак започете комасације, што је неопходно за уређење простора и за будуће инвестиције.