Што богатији, то бахатији

па ни Сомборци не одударају од те слике. Као што то обично бива, једногласни су у комуналним предузећима, најредовније платише су пензионери, а међу највећим дужницима се налазе имућнији Сомборци, који очигледно не сматрају да се обавеза измиривања дугова за комуналне услуге односи на њих. С друге стране корисници социјалне помоћи, којих је све више, имају право на смањење рачуна за воду и изношење смећа , а потврда о том праву добија се у Одељењу друштвених делатности града Сомбора.

Ипак, криза и транзиција које већ предуго трају, узимају свој данак, па су крај овог лета Сомбор и његова јавна предузећа дочекала у ситуацији да грађани и привреда дугују око пола милијарде динара за пружене комуналне услуге. Проценат наплате је, поготово за просек у целој држави, изузетно висок, па тако овдашњи грађани спадају у редовније платише, а највеће оптерећење потиче од дугова који су остали иза привредних субјеката чија је судбина била стечај или ликвидација.

Као и сваке године, највише забрињавају дугови варошке топлане, на чији је систем повезано преко 3.000 стамбених јединица, већином у најурбанизованијем делу града, Новој Селенчи. Због нагомиланих дугова, цео систем је био доведен до „пуцања“ крајем прошле грејне сезоне, па је смена рукводства, али и градска одлука да се друга комунална предузећа кредитно задуже не би ли се одблокирао рад ЈКП „Енергана“, довела до одређених помака и у наплати потраживања, па сада из топлане тврде да већина потрошача редовно плаћа своје рачуне, али има и оних који избегавају ту обавезу иако им то није „немогућа мисија“. Грађани тренутно дугују 160 милиона динара, а половину тог износа дугује 70 потрошача, а тренд смањења дуговања од почетка ове године је настављен.

Високим процентом наплате рачуна од грађана, који износи чак 96 одсто, задовољни су у ЈКП „Чистоћа“, али и поред тога годишње дуг грађана за изношење смећа достиже и до 15 милиона динара. Према речима директора Николе Пајића, укупан акумулирани дуг је скоро 40 милиона динара када су у питању грађани и око 25 милиона динара колико „Чистоћи“ дугује привреда. У протекле три године, за непопуларном мером принудне наплате, која подразумева и трошкове судских извршитеља који су често и већи од самог дуга, у овом предузећу су посегли у око хиљаду случајева „заборавних“ неплатиша из редова грађана и предузетника. У ЈКП „Водоканал„ су успели да проценат наплате од грађана повећају са 80 на 95 посто, али сомборски водари од својих корисника потражују овог момента чак 300 милиона динара, од чега тек 70 милиона отпада на саме грађане, док остатак дугују привредни субјекти. Ситуација у овом предузећу је додатно оптерећена чињеницом да, поред свакодневног функционисања, морају водити рачуна и о отплати ануитета кредитног аранжмана својевремено подигнутог због изградње нове фабрике воде на изворишту Јарош и пројекта повезивања сеоских водовода на градску мрежу. Приде, управо је ЈКП „Водоканал“ подигао кредит у висини 120 милиона динара не би ли се колико-толико стабилизовало стање у градској топлани. И у случају градског водовода и канализације прича се понавља, па се највећи део дуга привреде односи или на предузећа која су у ликивдацији или стечају, или су донедавно, као фирме у реструктурирању, биле заштићене од наплате потраживања.

М. Миљеновић

Оде стан за лањско грејање

Суочени са готово извесним застојем у основној делатности у сомборској топлани „Енергани“ су били принуђени да неколицини већих дужника, након подуже суданије, упишу заложна права на некретнине, после чега су они ипак измирили своја дуговања. Тренутно је у поступку продаја једног стана због дуга за грејање, а како кажу у овом предузећу, свесни су да то представља крајње непопуларну меру, али да другог излаза немају.