Србија ушла у дигиталну ЕУ
СОМБОР: Својевремено је, сада већ далеке 1960. године у шведском Стокхолму донесена одлука да се, зарад јединственог евровизијског система националних радио-телевизија,
у Војводини поставе два велика предајника, по један у Сомбору и у Кикинди, не би ли се у потпуности сигналом покрила широка бачка и банатска равница. Требало је да прође равно 56 година да се ово и оствари, а значај несвакидашњег догађаја, коначно пуштање у рад дигиталних предајника новоизграђене емисионе станице у Кљајићеву крај Сомбора, завредио је да то, уз свог домаћина, градоначелницу Душанку Голубовић, учине министар трговине, туризма и телекомуникација у Влади Републике Србије Расим Љајић, и директор Европске банке за обнову и развој Данијел Берг.
Обраћајући се присутнима Министар Љајић је истакао да је пуштање у рад емисионе станице велики догађај у ери дигитализације телевизије у Србији.
- На овај догађај, пуштање у рад две емисионе станице капиталног значаја, једне у Сомбору, а друге у Кикинди, чекало се из различитих разлога више од пола века, од када је и сачињен распоред највећих емисионих станица на простору Европе- казао је министар Љајић, пуштајући у рад нову емисиону станицу изграђену у највећем сомборском селу -Пуштањем у рад емисионих станица у Сомбору и Кикиди покрили смо дигиталним сигналом у Војводини 1.945.436 становника или 99, 71 одсто од укупног броја становника Војводине. Остало је да током наредне године дигиталним ТВ сигналом покријемо и места у залеђу Вршачког брега, до којих ТВ слика није допирала ни у време аналогне телевизије, дакле још од 1958. године. Тиме би Војводину покрили дигиталним ТВ сигналом са скоро сто одсто.
Министар је додао да ће, поред Сомбораца, квалитетан дигитални сигнал добити и становници места на самој граници са Мађарском и Хрватском, као што су Риђица, Растина, Бездан који ће, поред девет националних програма, моћи да гледају и све дигиталне регионалне и локалне ТВ програме.
По оцени Љајића дигитализација је историјски подухват, јер је урађена пре утврђеног термина, и у најкраћем року.
- Дигитализација је један од најзначајнијих, најјефтинијих и најисплативијих пројеката у Србији данас. Укупно је коштала државу Србију око 40 милиона евра, рачунајући и донацију ЕУ од 10,5 милиона евра, а држава Србија је продајом ослобођеног спектра зарадила 126,5 милиона евра.- „израчунао“ је Љајић, али и нагласио да поред непосредног, постоји и посредни економски ефекат.- Осим остварене зараде, Србија је добила најмодернију мрежу земаљске телевизије, па дуже време неће морати улагати у модернизацију технологије и инфрструктуре. Дигитализацијом смо испунили све услове и стандарде Европе, тако да можемо да кажемо да је у области земаљске дигиталне телевизије Србија увелико пуноправни члан Европске уније.
М.Миљеновић