Споменик Вудро Вилсону у Зрењанину?

 Они на овај начин желе да се одуже 28. по реду председнику Сједињених Америчких Држава који је, у писму упућеном америчком народу 1918. године, проповедао о Србима као о невероватно храбром народу, али и њиховим недаћама у Великом рату. Историја казује и да је Вилсон дао налог да се на четврту годишњицу почетка Првог светског рата на Белој кући, али и на свим јавним и државним зградама широм САД, завиори српска застава. Уједно, Вилсон је био добар и близак пријатељ са Михајлом Пупином, научником светског гласа, који је рођен управо у Банату.



- Као поносни Банаћанин, волим да истичем Пупинов утицај у свету и како је прославио Србију у Америци. Пупин је имао дипломатске способности, па не чуди да се спријатељио са Вудром Вилсоном, тадашњим председником Америке – прича за „Дневник“ Зоран Бабић, иницијатор идеје о постављању спомен бисте.



Бабић је, иначе, рођен у Житишту, а последњих годину и по дана живи и ради у Мајамију. Иако је живот наставио на другом континенту, и даље је везан за родни Банат.- Вилсон је након завршетка Првог светског рата имао пресудну улогу да Банат остане у саставу Србије, до данашњег дана, тако што је утицао на премијере Италије, Француске и Велике Британије на Париској мировној конференцији 1919. године. Дао је и проглас у којем је апострофирао храброст Срба и задужио је наш народ у једном историјском периоду – објашњава Бабић.



Он каже да је у Америци упознао мноштво људи пореклом из Баната који су заинтересовани за подизање спомен бисте Вудро Вилсону. Планирају да се окупе у Удружење Банаћана у Америци, сакупе финансијска средства и у потпуности финансирају овај пројекат. Једино што очекују јесте да њихову идеју подрже зрењанинска локална самоуправа, Историјски архив и овдашња удружења.



- На спомен бисти би текст био исписан на српском, ћириличним писмом, и енглеском језику, а идеја је да биста буде ограђена кованом оградом. Позитивно би било то што би градска власт направила контакт са Амбасадом САД, што би могло да резултира и проширењем сарадње. Ова прича би имала ођека и у Америци, у Зрењанин би на свечаност откривања бисте, верујем, дошли и потомци Вудро Вилсона, а њихов долазак би финансирала моја фирма „Бегеј Ст. Георге” из Мајамија – наглашава Бабић.



Ову идеју у старту је подржао Драгиша Матић Уча из Идвора, учитељ у пензији, велики поштовалац и биограф Михајла Пупина, као и покретач бројних иницијатива за промоцију лика и дела нашег научника.- Акција за подизање споменика Вудро Вилсону већ је покренута и много већу подршку за ту идеју имамо од Зрењанинаца, него од општине Ковачица, у којој се налази Идвор, родно место Пупина.



Ту идеју, због познатих чињеница о односу Пупина и Вилсона, и њиховом доприносу новоствореној држави Краљевини СХС у територијалној подели после Првог светског рата, ја сам покренуо још седамдесетих година прошлог века, али тадашња комунитичка власт није јој била благонаклона. Сада је дошло време да се то оствари. Мислим да би најбоље место за споменик, или попрсје или спомен плочу Вилсону, био Идвор. Али, немам ништа против ни да то буде у Зрењанину – каже Матић.



Ж. Балабан