Спас барокног здања

са којима локална самоуправа има одличну вишедецнијску сарадњу. Тако је према овом плану три милиона динара опредељено за санацију и адаптацију храма-капеле Успења пресвете Богородице на Великом православном гробљу, док је за реконструкцију капеле римокатоличке цркве на гробљу у Телечкој обезбеђен додатни милион динара.



Радови на капели на Великом православном гробљу се већ одвијају, а тренутно мајстори обнављају кровни покривач једног од најстаријих објеката у граду. Наиме, у варошким хроникама је забележено да је овдашња православна црквена општина капелу на, некада Светоуспенском а сада Великом православном гробљу, изградила давне 1786.године, мада знаменити сомборски завичајни хроничар Миленко Бељански- Пипац изградњу цркве посвећене Успенију пресвете Богородице датира неколико година касније, тачније у 1792. годину.

Здање подигнуто у стилу такозваног провинцијалног барока са елементима рококоа релативно скромно је иконописано, па тако Павле Васић у својој уметничкој монографији Сомбора наводи да је иконостас у овој црквици-капели „дело примитивног мајстора који се трудио да оствари известан монументални стил“, наводећи да постоје виђше него очигледне сличности са иконостасом у православној цркви у Сомбору оближњем селу Станишић.



Само Велико прваославног гробље, илити Светоуспенско, иначе је прва „вечна кућа“ која је још увек у употреби у Сомбору, пошто постоје материјални докази да се са сахрањивањима на овој локацији почело још почетком 18 века. Најстарији сачувани надгробни споменици потичу из 1713. и 1718.године, четири деценије пре него што ће сомборски милитари, Срби и Буњевци, граничари Хабзбуршког царства, за себе и своју варош исходовати племићку титулу, односно статус слободног и краљевског града, док којег су дошли 1749.године указом императорке Светог римског царства, аустријске надвојвоткиње и угарске краљице Марије Терезије.

Ипак, постојање надгробних споменика без икаквог натписа, од којих су два сачувана у овдашњем Градском музеју, указује на могућност да су Сомборци своје претке на овом месту сахрањивали и знатно пре, још у 17 веку, пошто су споменици тог доба били карактеристични управо по непостојању икаквих  натписа о „кориснику“.



М.Миљеновић

 

У камену историја исписана



Занимљивост везана за Светоуспенско, илити Велико православно гробље је и та да управо надгробни споменици више говоре о њему од званичних докумената, на папиру исписаних. Наиме, у складу са статусом, па и величином вароши, у Сомбору се све до 1744.године и нису водиле црквене књиге, па о настанку овог гробља нема писаних трагова који би сведочили о тако давној прошлости.