Сомборско зеленило збунило и сателит

СОМБОР: Мада влада уобичајено мишљење да је сваком локалном политичару животни сан да седне у неку фотељу директора јавног предузећа, када је Сомбор у питању, постављење за челног

човека овдашњег ЈКП „Зеленило“ је најсигурнији пут да буде међу омраженијим у граду. Сомборци су, наиме, готово патолошки заљубљени у своје бујно зеленило које их је својевремено учинило другом вароши на свету по густини урбане флоре (након првопласираног Вашингтона).

Шта год и како год радили директори јавног предузећа које се стара о градском зеленилу редовно се доживљавају и прозивају као вандали који само што нису дотукли сомборску славу града-арборетума. Тако још од мајордома Бењамина - Бене Чихаша нико од генерацијама уназад еколошки фанатизованих варошана није добио макар „прелазну оцену“, ако не већ и похвалу. У вароши склоној цинизму, а почесто и политички потпуно подељеној, једини неспорни добитник Октобарске награде могао је да пре две године буде оснивач и вишедеценијски предводник овдашњег горанског покрета, Иван Павић.

И док им, како је то већ убеђен скоро сваки Сомборац, „на очиглед“ свака нова власт „уништава зеленило и паркове“, Сомборци су дошли у ситуацију да управо због тог „уништеног“ зеленила не могу лако, као што то бива у осталим срединама, да обаве један од највећих послова у области грађевинског планирања. Наиме, мада је Закон о озакоњењу објеката ступио на снагу још 27. новембра 2015. године, са роком да се процес легализације нелегално подигнутих објеката, једном за свагда, заврши до краја нетом протекле године, рок је продужен до краја јануара, пошто је каснио и сателитски снимак који је требао да буде један од основних полуга пописа нелегалних објеката.

Сагласно закону, и Градска управа града Сомбора је започела попис нелегално изграђених објекта у јулу прошле године, одмах по објављивању сателитског снимка, али се испоставило да је сателитски снимак у већој мери неупотребљив из више разлога. На то да је слика нејасна, па се не разликује објекат од његове сенке на снимку и да се не виде уопште мањи помоћни објекти, жале се инспектори из свих градова, али додатни проблем за Сомбор је и тај што се не виде ни објекти који су покривени сивим бибер црепом, што је био вековима једини кровни покривач староставне вароши као што је то Сомбор.

Ипак, оно што је дефинитивно довело до тога да, уз „свевидећи“ сателитски снимак, овдашњи грађевински инспектори до половине протеклог децембра попишу нелегалне објекте у свега 350 домаћинстава је управо бујно зеленило, пошто се од крошњи гигантских бођоша, липа, платана и осталог дрвећа на сателитском снимку могу разабрати најчешће само бетонске подне површине у двориштима, док објекти остају сакривени и за сателите НАСА.

Када се зна да је последњих неколико година у кровопокривачкој моди све чешће коришћење зелене шиндре, а Сомборци као заљубљени у урбану флору обилато користе и овај материјал, јасно је да поред све свемирске технологије и геостационарних сателита, цео овај посао у седишту западне Бачке, мора да се обави једино „табанићима“. Што опет неће спречити Сомборце да и убудуће тврде како се наставља уништавање њиховог зеленила.

М. Миљеновић