Следи сеча по установама

Према својевремено усвојеној стратегији коју је прокламовала Скупштина града, Одлуком о максималном броју запослених у систему јавног сектора у сомборском јавном сектору има места за 1.133 запослена, од којих органима градске управе, месних заједница и јавних установа припада 577 радника, док би јавна предузећа којима је оснивач и власник сам Град Сомбор могла да рачунају на 556 радника.



На основу извештаја подастртог Градском већу, које се до формирања нових локалних власти налази у такозваном техничком мандату, до 10. маја, када је извештај и разматран на седници Већа, једино је Дирекција за изградњу Града у потпуности извршила све своје обавезе поистекле из одлуке о рационализацији јавног сектора. Како је било и предвиђено донета су решења о престанку радног односа за два прекобројна радника, обезбеђена су и већ исплаћена средства намењена за отпремнине у случају проглашења технолошког вишка, чиме је ДИГС остао на свега 17 стално запослених радника.



Што се тиче преосталих предузећа чији је оснивач град, у сигурној зони су била јавна комунална предузећа „Водоканал“ и „Чистоћа“, као и Развојна агенција Сомбора, који по плану рационализације нису морали да отпуштају ниједног радника, док су преостала јавна предузећа отпустила вишак запослених, али немају средства за исплату отпремнина, па се следствено томе посао не може сматрати до краја обављеним.



Од укупно 29 прекобројноих радника у јавним предузећима, највише њих, чак 12, морало је добити отказ у „Пословном простору“, шесторо их се сматра сада већ бившим радницима ЈКП „Зеленило“, док их је петоро добило отказе у ЈКП „Паркинг сервис“. Два радника су била прекобројна у „Водоводу“ у Бездану, док је без по једног радника остао ЈП „Урбанизам“ и ЈКП „Енергана“, односно сомборска топлана.



Као што се и очекивало, процес рационализације је запео када су у питању јавне установе као што су Галерија „Милан Коњовић“, Културни центар „Лаза Костић“ и Спортски центар „Соко“, који су тек донели правилнике о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, али га, како се тврди, за разлику о колега из комуналног сектора, нису почели примењивати управо због недостатка средстава за неопходне исплате радницима који остају без посла.



Од поштовања скупштинске одлуке о максималном броју запослених у јавном сектору су још даље градске месне заједнице као и оне сеоске у Гакову, Кљајићеву и Станишићу, те Градска библиотека „Карло Бијелицки“, Туристичка организација Сомбора и Народно позориште, који нису предузели ниједну радњу којима би се рационализациоја уопште и започела. Највише радника би требала отпустити варошка библиотека, чак њих деветоро.



Већ сада је јасно да ће највише проблема бити са овдашњим театром, чији је челни човек Михајло Несторовић, својевремено упутио отворено писмо јавности и упозорио да сам колектив није консултован приликом одлуке да може имати максимално 45 запослених, те да у том случају долази у питање функционисање ове прослављене установе културе. Како је писмо временски коинцидирало са периодом предизборне кампање, у решавању овог проблема се, утисак је, „стало на лопту“, па ће по свему судећи ово бити један од првих задатака нових власти, које још увек нису формиране у Сомбору.



М. Миљеновић

Управи мањка ћата



Док су ретке установе и предузећа која се не морају суочити са отпуштањима прекобројних, има и оних којима је дато зелено светло за пријем нових радника. Тако ће, поред постојећих 178 радника на неодређено време, сама Градска управа имати право да запосли чак 23 нова службеника. Познаваоци прилика у овдашњој администрацији ипак тврде да се заправо ради о коначном решавању проблема већ запослених ћата, који су годинама уназад уместо уговора о раду на неодређено време добијали само решења „орочена“ на годину дана или шест месеци.