Сејшелске птице слетеле крај Тисе

То је први корак, како је рекла виши кустос археолог Бранислава Микић Антонић, у остварењу заједничких планова Музеја и Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

- Захваљујући тинејџерској енергији аутора Вука Лабана, бечејска изложба је нешто другачија од издања приказаног у Новом Саду. Без обзира на своје године, он је врло комуникативан, креативан и поврх свега, добар аниматор. Карактеристично за ову изложбу је то што смо неким птицама смишљали имена. Наиме, постоји стручни латински назив, постоји и енглески, али не и српски, па смо се бавили „крштењем“ неких птица. Није то био лак посао, али смо се трудили да пронађемо адекватно име за сваку птицу – каже председник поменутог Друштва Милан Ружић.

На Сејшелима, архипелагу са 115 острва у Индијском океану, је прави пример организоване заштите природе. Не може се ући у многе просторе, ако није у питању научно-стручна експедиција. Уништења природе нема. Туристи најчешће посећују главно острво Махе, а онда се праве туре по острвима која су национални паркови.

- Доласком, примера ради, на Птичије острво добија се упутство о понашању, да се не уруши природна равнотежа. Туристи увече не пале светло на веранди, како не би узнемиравали корњаче које долазе да полажу јаја. Острво је, иначе, дуго два и широко један километар, а на њему живи око 2,5 милиона птица, односно, 254 врсте. На бечејској изложби је на око 70 фотографија представљено 40 врста птица, колико сам успео да фотографишем – прича аутор изложбе Вуко Лабан.

Наш саговорник није професионални орнитолог, али је од детињства љубитељ птица и фотографије, па спаја те две љубави кад год може. Као дечак посматрао птице у шумама и мртвајама око Сенте. Није постао орнитолог већ експерт за сателитску комуникацију, што му је омогућило да путује по свету, а слободно време је користио да фотографише.

- Сада сам послом на Исланду, па ћу приредити нову серију фотографија и неће бити изненађење ако се у догледно време опет сретнемо с изложбом „Птице Исланда и Сејшела“ - најављује Лабан нови изазов.

На отварању изложбе која се може погледати до краја августа, Вуко Лабан је говорио о ретким ендемским врстама птица. Поменуо је сејшелског плавог голуба, који је становник само поменутих острва у Индијском океану, указао на неке врсте птица које имају исту боју као цвет биљке, па их је тешко разликовати, самим тим и фотографијом овековечити...

- Морам вам поменути птицу крабојед, која је добила име по томе што једе крабе. Не би ту ништа чудно било, али она не полаже јаја у гнездо, већ бира воду погодне топлоте и ту их оставља. Не лежи на јајима, већ када се пиле птице излегне, чује пијукање и тада почне да га храни читавих шест месеци. То је крајње необично, али младунче до тада нема довољно јак кљун да би могло да разбије љуштуру крабе и само се храни, издвојио је причу о крабоједу Вуко Лабан.

В. Јанков