Седамсто отказа у дану

бечејске Градске куће. Лепо готово пролећно време једино је што им у овом моменту иде на руку.



- Као прво, општина није место где би овакви и слични скупови требали да се одржавају. Јер, у питању је приватна фирма, па Влада Србије и локална самоуправа нема никакве ингеренције за актуелну ситуацију. Међутим, нама је борба за свако радно место приоритет, па не можемо олако да прихватимо ситуацију где је око 700 вредних људи остало без посла. Управо из тог разлога, заједно с кабинетом премијера, тражимо модел како да помогнемо бившим „пиковцима“. Појаснили смо то представницима бивших запослених – каже председник општине Бечеј Вук Радојевић и поручује да мало стрпљења не би било на одмет.



„Пиковци“ стално понављају да нису они довели комбинат на ове гране, те да су мукотрпним радом током четворогодишњег стечаја очували капитал, али сада испада да је то небитно.- Знали смо шта нас чека по продаји компаније, али смо добили обећање да ће се наћи социјални модел и да они који остану без посла неће отићи гладни на улице. Управо испуњење тог обећања тражимо и очекујемо. Нас, искрено речено, не интересује модел и ми се не петљамо у те правне ствари, ми молимо за помоћ – каже бивши председник синдиката „Независност“ у ПИК Бечеј Александар Пешић, који је активан у актуелним дешавањима.



Истина је и то да се на протестима окупља стотинак, углавном, истих огорчених људи, а да је радне књижице, скоро у истом дану, добило око 700 „пиковаца“. То не умањује значај одржавања скупова, који ће, тврде они, бити и масовнији, јер ће прерасти у протесте глађу, не зато што се то жели, већ зато што многи неће имати више ни за јело, а камоли за неке друге потрепштине.



В. Јанков