Самоуки утабали стазу славе
Ковачица се широм света прочула по сликарима наиве, а захваљујући њиховом јединственом и плодном стваралаштву израсла је у метрополу наивне уметности, чак познатију
у иностранству него код нас. Културни идентитет Словака, житеља вишенационалне Ковачице, у свету је постао препознатљив кроз радове Зузане Халупове, Мартина Јонаша и других врсних стваралаца. Родоначелници ковачичке школе наиве прву изложбу имали су 1952. године, а три године касније утемељена је Галерија наивне уметности у Ковачици. Галерија у свом фонду има 1.217 слика, међу којима 31 Халупове и 28 дела Јонаша.
Директорка Марија Распир и кустоскиња Галерије Ана Жолнај Барца, указују да наивна уметност није измишљена у Ковачици и Падини, али да још нико није успео да објасни тај феномен међу овдашњим Словацима, мада историчари уметности феномен повезују са вишенационалном шароликошћу овог поднебља. Сликарску наиву негују и Румуни у оближњем Уздину, такође имају своју галерију, али није толико посећена. Наиме, Галерија у Ковачици лане је имала 18.000 посетилаца, са изгледима да се у овој сезони та бројка надмаши.
Самоуки сликари постојали су од памтивека, а овдашњи су исказали своју специфичност. Људи са разних страна долазе овде да погледају поставке у Галерији, можда купе неко дело и диве се радовима овдашњих сликара. Родоначелници сликарске наиве дали су печат и прославили Ковачицу, њиховим стопама настављају сликари друге и треће генерације.
-Нова генерација сликара ради мало другачије, али је опет њихова инспирација наше село, обичаји и традиција Словака. Јак колорит, јаке и позитивне емоције које зраче са њихових слика привлаче много туриста који долазе и диве им се – каже Марија Распир.
У Ковачици и Падини, где живе припадници словачке мањине, много људи слика, афирмисао се већи број сликара наиве, али ипак само најбољи постају чланови Галерије наивне уметности Ковачице, што је више почаст него некакво званично чланство. Велика је част бити члан наше Галерије, поготово што они имају могућност да поклањају слике нашем фонду.
Сваке године се представљају на изложби „Ковачички октобар”, која је ове јесени приређена већ 65. пут по једну слику поклањају у фонд, па слике из тог богатог фонда излажемо у нашој Галерији али и у многим музејима и галеријама у Србији и иностранству. Управо имамо једну поставку у Музеју Војводине у Новом Саду, а другу у Народном музеју у словачкој престоници Братислави – указује Марија Распир.
М. Митровић