Румунска Думбрава привукла милионе

под називом „Реконфигурација и методе промоције руралног туризма у Банату ”, који се реализује се у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Румунија-Србија. Носилац пројекта БАНАТУР вредног 421.000 евра је Фондација „Дијаспора” из Темишвара, партнери су јој локална самоуправа Думбрава из Румуније и Општина Кањижа, а пројекат реализује Информациони центар за развој Потиског региона (ИЦР) из Кањиже.



У жижи пројекта је развој руралног туризма у пограничном региону Баната са обе стране границе, са циљем да се промовише нови тип туризма базиран на локалним архитектонским вредностима као културно историјским споменицима, традиционалном ументичком стваралаштву и кулинарским обичајима.



Петодневно путовање започето је обиласком каштела Карас, Виле сат и Камараша у Хоргошу, а настављено преко Чоке, Новог Милошева, Новог Бечеја, Ечке, Хајдучице, Старог Леца, Влајковца, Скореновца и Вршца у нашем делу Баната. Даље се путовало на румунској страни, где је главно одредиште била Думбрава, потом Темишвар, Ловрин, Сандра, Велики Семиклуш и Жомбољ.



Гизела Шоти и Ласло Виги из кањишког ИЦР-а истичу да је било много тога да се види и упозна, од двораца, каштела, верских и других историјских и културних споменика, који су већ у туристичкој понуди с обе стране границе, или уз улагања итекако могу да се обогате развојем у наредном периоду. Предвиђено је да се у оквиру пројекта објави публикација о дворцима и каштелима у Банату, а поред стручне обуке о методологији туристичког промовисања, месту и улози туризма у оквиру регионалног рзавоја, за оне који се баве туризмом, део средстава намењен је за опремање туристичких информационих пунктова, при чему је део који припада Општини Кањижа 141.000 евра.



Румунска Општина Думбрава је збратимљена са Месном заједницом Тотово Село из кањишке општине, а најбољи је пример како се у функцији локалног развоја могу искористити фондови Европске уније, између осталог и кроз пројекте прекограничне сарадње. Градоначелник Думбраве Јанош Ихас који је на тој дужности већ три мандата, пуних 12 година, наглашава да су из фондова ЕУ у општини која обухвата три насеља успели да привуку и инвестирају 10 милиона евра.



- Од када је Румунија у ЕУ, једна смо од најуспешнијих општина у Жупанији Тимиш на том пољу, чак ни град Лугош није успео да придобије толико средстава. Поред тога реализовали смо и један пројекат у оквиру „лидер програма” који је четврта осовина субвенција из ЕУ. Думбрава је била лидер у том програму испред 13 околних општина и града Феџета. У овом програму смо успешни са три милиона евра, што смо реализовали за регион кроз 80 пројеката.



Половина средстава је ишла општинама, а друга половина приватном сектору за развој пољопривредних газдинстава, туристичких пансиона, као и другим областима битним за развој микрорегије. Позитиван је исход и наредног регионалног програма вредног 2,6 милиона евра, а у новом програму субвенција под еволуацијом је пројекат вредан четири милиона евра. Наша општина се дичи и са агенцијом која издаје грађевинске дозволе за подручје 11 општина – каже градоначелник Думбраве Јанош Ихас.



Захваљујући новцу из фондова ЕУ Думбрава је изградила водоводну мрежу, око 15 километара асфалтних путева, зграде Општине и Дома културе, а отварани су и занатски погони. Ихас подсећа да је Думбрава успешно у оквиру прекограничне сарадње реализовала пројекат којим је Тотово Село добило туристичку информациону канцеларију, да је сарадња крунисана и братимљењем, те да је добра сарадња настављена кроз БАНАТУР у коме су партнери општине Кањижа и Думбрава, а ова румунска општина има више партнераских места и у Мађарској.



Сарадник на пројекту Ласло Виги из Кањиже верује да Општина Кањижа и регион располажу туристичким потенцијалом који може да се развија у смеру доброг и здравог сеоског туризма, при чему је неопходно више инцијативе локалних предузетника из овог сектора у стварању заједничког бренда. Добри примери у сеоском туризму, а на истој туристичкој рути су Тотово Село у кањишкој општини и јужнобанатско место Скореновац.



- Учешћем у овом пројекту сагледавамо и учимо на лошим и на добрим примерима. Ово студијско путовање добро је дошло за стицање доста сазнања шта можемо да чинимо у даљем развоју и верујем да ћемо успешно реализовати пројекат који смо започели у јануару и завршавамо га до краја године. Верујем да ће стручно усавршавање у оквиру пројекта омогућити актерима из туризма да буду оспособљени за даљи развој стварањем препознатљивог туристичког бренда, који Кањижа може да представља – сматра Ласло Виги.



Милорад Митровић

 

Од сјаја до очаја



Учесници студијског путовања уверили су се обиласком да су поједини дворци, који су у приватном власништву, у добром стању, док су на другој страни они који су у ингеренцији локалних самоуправа које конкуришу за средства за њихову обнову. Пример домаћинског односа види се у случају Ловачког дворца „Каштел” у Ечки, који пуним конфором годишње прихвати око 5.000 гостију, у добром стању се држе парк и дворац Дунђерски у поседу АД „Хајдучица”, а нови сјај поприма и дворац Ботка у Старом Лецу.



У поседу породице Ђерђа Халаса у Хоргошу је пуном сјају Вила сат, у којој је боравио чувени мађарски композитор Бела Барток, док је обнова кастела племићке породице Карас, оснивача Хоргоша, започета у задњи час, да би се спасио од пропасти. Дворац Карачоњи у Новом Милошеву такође је у лошем стању и изискује доста новца за обнову, а сасвим је пропао дворац Бисинген у Влајковцу код Вршца, који је 1859. саградио гроф Ђерђ Мочањи и питање је колико ће још одолевати у овако рушевном стању.