Реже Лошонц: Носорог у таласима Панонске принцезе

То дрвено благо за огрев знају да улове вешти житељи Потисја, а Реже Лошонц (54) из Кањиже у  тим неизглед обичним пањевима често зна да угледа и препозна, необичне форме од којих настају јединствене скулптуре.

Играо је Лошонц фудбал, воли да игра тенис, бадминтон и све спортове, памти спортске успехе домаћих и иностраних спортских звезда, многе и познаје, посебно оне који су завичајно везани за ове просторе, па је тако пре неколико година у једном необичном пању препознао фигуру бивше прве тенисерке света Монике Селеш, а у међувремену је открио и обликовао пањеве у којима је препознао актере многих спортских дисциплина, па и једног ловца на ајкуле. 

У сусрет предстојећој Олимпијади, у кањишкој Галерији “Тихамер Добо” скулптуре настале од тиских пањева изнедриле су поставку “Рио, Рио де Жанеиро”, а већ неколико месеци друга поставка несвакидашњих скулптура се налази у Сегедину. Лошонц у пањевима налази спортске фигуре и мотиве, па је то посбено чуло изнедрило кошаркаша, кајакаша, рагбисту, једрење, скок у вис, скок мотком, сурфовање и друге. Препознао је у пању и Исуса, најпознатију атракцију и заштитни знак бразилског велеграда статуу Христа Спаса.

– Поред спортских фигура и скулптура до сада сам у пањевима нашао и додатно обликовао поједине мотиве из природе која нас окружује овде крај Тисе. Ево ту је у дворишту поред јединственог Тисиног цвета који нам дочарава несвакидашњи доживљај, природни феномен цветања Тисе, али у тим трагањима у пањевима налетео сам и на једног носорога, којег су већ многи хтели да однесу на дурги крај света – открива Лошонц.

Како на пањевима или стаблима дрвећа, који сун а први поглед сасвим обични, препознати несвакидашњи мотив и црту? Лошонц вели да пањеве нађе на Тиси,а од када се прочуло да на себи својствен начин кроти и обликује тиске пањеве, сада му сигнализирају необичне проналаске познаници који из водотока Панонске принцезе, већ одомаћеног поетског назива за реку Тису, ваде дрва за огрев.

– Када нађу неки необични пањ, људи ме зову да дођем на Тису и видим да ли ми је употребљив, може ли се дотерати у неку нову спортску фигуру или несвакидашњу скулптуру. Најчешће такве пањеве купујем од њих, што их радује, јер иначе пањеве остављају на обали, јер их је тешко цепати за огрев, тако да је корист обострана и сви добро прођу. Пањеве доносим у двориште, исперем их водом под високим притиском, осуше се и у слободно време уз музику их обликујем – прича Лошонц.

Он се за пањеве заинтересовао пре пет годинс, када су надомак његове куће почели да крче шуму на плацу будуће аутобуске станице. Трупце и дрво су однели, а пањеви су вађени машинама, а пошто пањеви никоме нису требали, радници су рекли да могу да их однесем. 

– Пошто се грејемо на дрва, донео сам их у двориште, па сам у некима препознао такве форме, од којих су настале скулптуре. Све је била пука случајност, да сам се почео бавити овим хобијем, баш као што се многе ствари у животу дешавају случајно, а сада други кажу да имам талента и дара за то. Највише се радујем због тога што се људима свиђа оно што пронађем у пањевима, успевам да у дрвету препознам елеганцију покрета или скока спортиста и осећам то на свој начин  – вели Лошонц, наглашавајући дам у је на првом месту породица, затим спорт и тек на трећем месту уметнички рад са тиским пањевима.

Лошонц напомиње да од скулптура направљених од пањева до сада није профитирао, али са тим циљем није се ни посветио обликовању пањева.

– Све скулптуре које сам до сада обликовао су ми прирасле срцу и тешко се одвајам од њих, када их неким поводом поклањам, али сада су се већ намножиле – каже Лошонц. – Највише их је од пањева тополе и врбе, има их од зове, а најбоље је када се наиђе на добар комад тврдог дрвета багрем или дуда, од кога сам обликовао правог фламинга и још неке скулптуре. Скулптуре од дрвета се уклапају у ентеријере, а оне тврдог дрвета постојане су и на отвореном, практично су вечите, ако се заштите садолином и та заштита обнавља сваке године. Иначе, пањеви које Тиса дуго ваља најчешће су здрави, неоштећени и постојани  

Милорад Митровић