Решење на дугачком штапу

Осим плата нови власници нису им уплатили радни стаж због чега многи сада не могу да остваре своје право на пензију. Пред крај прошле године бивши радници, бивших фабрика Бачке Паланке и Челарева, њих око две хиљаее, удружили су се са захтевом да им се призна, односно повеже радни стаж, у чему им је пуно помогао помоћник председника бачкопаланачке општине Војислав Зубац који је у протеклих годину дана упутио безброј дописа на компететне адресе. - Покушавамо да повежемо радни стаж бившим запосленима АД „Марина“, ДОО „Меркур плус“, АД „Меркур“ АД „Радник“, АД „Дунав“ у Челареву и АД „Нопал“ у Бачкој Паланци. Иначе, ове фабрике, после државне приватизације више не постоје, а некада је у њима радило преко 4.000 радника – рекао је Зубац. – До сада смо послали више десетина дописа на разне надлежне адресе. Писали смо Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питање, потом, Министарству привреде, Покрајинском секретаријату за привреду, запошљавање и равниправност полова, па Омбудсману, Покрајинском социјално-економском савету, Кабинету председника Републике, као и Кабинету премијера Републике Србије, као и Фонду за пензијско инвалидско осигурање Покрајине.

Пре више од месец дана први пут је стигао одговор Министарства привреде којим се, како кажу, одобрава повезивање радног стажа бившим запосленима АД „Меркур“ у стечају, „Меркур плус“ АД у стечају и АД „Дунав“ у стечају. Овде веле да је тренутно дозвољено само повезивање радног стажа бившим запосленима у ове три фирме које одавно не постоје, пуно је радника умрло, а нико не зна када ће, наводни стечај бити завршен. Наводно, повезивање радног стажа условљено је окончањем стечајног поступка у ове три фирме. Међутим свима је јасно да већина ових фабрика стварно, сем аветињски пустих зграда, не постоји већ деценију-две.

Очито оштећени радници, али и појединци из локалне самоуправе којима је стало да се овај проблем на хиљаде бивших и животно угрожених радника општине реши, добили су шаргарепу на дугачком штапу. Поручено им је - оштећени сте, добићете свој новац да вам се уплати заслужени радни стаж, али само ако будете живи у тренутку када се заврши стечај ваших бивших фабрика, а држава као власник не зна када ће то бити.

Лепо је, веле у Бачкој Паланци и Челареву, када Држава Србија брине о запосленима у Смедереву, Крагујевцу, али просто не могу да схвате да пар хиљада радника, иначе жртава државне приватизације и транзиције у овој општини, морају да моле како би им неко регулисао поштено одрађен радни стаж и то без отпремнина. Кажу да ни држава пре почетна новог миленијума, али ни она која је себе прозвала демократском, па ни ова од 2012. не може да реши њихово питање које је за сваког просечног човека са ових простора „просто као пасуљ“.

М. Суџум