Прстеном до излетишта

представља спону до околних села – Арадца, Ечке и Клека. Ова званична статистика, коју је недавно саопштила локална самоуправа, показује да Зрењанин спада међу водеће градове у Србији по тој врсти саобраћајне инфраструктуре и да не заостаје превише за градовима који имају највише стаза у нашој земљи, као што су Нови Сад и Београд. Град на Бегеју је, по вим рачуницама, у рангу са Суботицом.



У претходном периоду локална власт је пуно енергије и средстава улагала у уређење инфраструктуре, између осталог и у изградњу бициклистичких и пешачких стаза, а само ове године завршена је градња нових стаза у насељу Берберско и на левој обали Бегеја, у дужини од једног километра, и стазе од Улице 6. маја до излетишта „Мотел“, у дужини од 700 метара.



-Локална самоуправа жели што више да промовише бициклизам, као средство превоза, али и као здрав начин живота и рекреације, јер наш град има за то одличне могућности. Само у 2015. години обновљено је и реконструисано 12 километара бициклистичких стаза, а с инвестицијама је настављено и у овој години. Дужи део трасе према Арадцу и Клеку добио је и расвету, а градски планери у наредном периоду имају задатак да, осим изградње нових, повезују и постојеће стазе, како би биле што функционалније – истиче градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић.



Једна од идеја јесте и повезивање свих зрењанинских излетишта, што је делом већ реализовано, а наставак ће зависити од финансијских могућности. Такав јединствени „бициклистички прстен” могао би спојити излетишта „Мотел“, купалиште Пескару, излетиште на Тиси код Жабаљског моста (старим арадачким друмом), а с друге стране Пескару, Царску бару и етно-комплекс „Тигањица“, па преко Стајићева и Ечке назад до Зрењанина. Потребе постоје, и то је такође у плану, за изградњом бициклистичких стаза до Мужље и кроз то насеље, као и од Зрењанина до Лазарева и од Лазарева до оближње Златице.



Свакако би у наредном периоду и требало популарисати бициклизам, који може довести и до развоја локалног туризма. Чини се да Зрењанинци и даље у великој мери користе аутомобиле, чак и када прелазе мале раздаљине, што често доводи до гужви у саобраћају.

-У Зрењанину се бицикл користи, али не у толикој мери као, на пример, у Новом Саду, или у неким деловима Београда, где постоји таква инфраструктура. Добри примери су и Краљево и Крушевац, где се, осим што постоје јаки бициклистички клубови, негује другачија култура коришћења двоточкаша – рекао је председник Бициклистичког клуба „Цyцлеманиа” Владимир Станар.



  Ж. Балабан