Преко воде грејање на кредит

 варошког парламента је изненадило сазивање нове седнице уочи саме Нове године, тачније 30. децембра. У „зауставном времену“ пред одборницима се нашла хитна одлука о кредиту којим би се санирали дугови овдашње топлане.

Уз мање варничења, него што би се очекивало на релацији владајуће већине предвођене СНС-ом и двочлане парламентарне опозиције (ДС и СРС), дато је „зелено светло“ за кредитно задужење овдашњег Јавног комуналног предузећа „Водоканал“ код АИК банке у висини од 121 милион динара. Подизање овог кредита ће јемчити још два предузећа чији је оснивач Град. Отплату ће, наиме, гарантовати и ЈКП „Чистоћа“ , али и ЈКП „Енергана“ због чијих се проблема и ушло у овај аранжман.



Не тако давно је на површину испливало да је градска топлана, односно ЈКП „Енергана“, чији систем даљинског грејања користи 4.000 породица и око 130 пословних субјеката, доспела у такву финансијску дубиозу да је била доведена у питање и овогодишња грејна сезона. У немогућности да наплати дугове становништва ЈКП „Енергана“ је доспела у ситуацију да сама дугује снабдевачу основног енергента, „Сомборгасу“, скоро 92 милиона динара, па је топлани обустављена испорука гаса из овог извора још крајем прошле сезоне.



Привремени договор са националним дистрибутером гаса, ЈП „Србијагас“ је врло брзо такође ушао „у црвено“, односно и овом државном предузећу се дуговало 29 милиона динара, па је као једини излаз из критичне ситуације пронађено слоломонско решење да неко од градских јавних предузећа подигне кредит од 121 милион динара, чиме би се најкритичнији дугови варошке топлане покрили, што је био и предуслов за закључење уговора са „Србијагасом“ о даљој и несметаној испоруци енергента.



Избор је пао на ЈКП „Водоканал“, а колико се у овом случају ради о изнуђеном решењу, довољно говори и чињеница да је и сам „Водоканал“ већ оптерећен кредитом према немачкој КфЊ банци, подигнутим зарад изградње нове фабрике воде и прикључења највећег броја сомборских села на градску водоводну мрежу. Управо због овог кредита Сомборци, према својевремено датом званичном објашњењу, и плаћају једну од највиших цена питке воде у земљи.



Сада ће Сомборци бити у ситуацији да страхују од новог поскупљења и то због грејања суграђана који занемарују своје обавезе према градској топлани, али и немају алтернативно решење за грејање пошто се у случају потрошача „Енергане“ ради о стамбеним јединицама које су већином у делу града Нова Селенча, односно у објектима колективног становања, вишеспратним зградама.



Да зло буде веће, у већини села сомборског градског подручја је забрањена употреба воде из сеоских водовода, пошто је у њој детектовано присуство арсена далеко преко дозовољеног стандарда, а у појединим случајевима је и бактериолошки неисправна, односно забрањена за људску исхрану и употребу чак и као такозвана техничка вода. Житељи појединих околних села су већ годинама уназад, очекујући коначно прикључење на градску водоводну мрежу, принуђени да ионако осиромашени преко сваке мере, троше новац на флаширану воду или се у 21. веку питком водом снабдевају са цистерни варошког водовода.



М. Миљеновић

 

Могло би и бесплатно



Занимљиво је да и поред тешкоћа ЈКП „Енергане“ нико још увек, макар званично, није узео у разматрање понуде овдашње Ветеринарске установе „Протеинка“, према којој би се учествовањем у изградњи спалионице коштаног брашна, нуспродукта сомборске кафилерије, обезбедила готово бесплатна топлотна енергија, која би надилазила потребе садашњих потрошача топлане. Наиме, изградњом савремене спалионице вредне свега 300.000 евра, добијала би се топлотна енергија достатна за загревање далеко више потрошача, а при томе би се на еколошки и законски прихватљив начин „Протеинка“ решавала коштаног брашна које данас само лагерује, уз огромне сопствене трошкове.