Правда скупа и чекају је 13 година

 Цела трансакција одвијала се, по речима представника Одбора оштећених акционара „Синтелона“, крајем прошлог века, а скоро 5.000 људи се пријавило за акције које су под повољнијим условима могли да откупе одмах, или да се одрекну права на куповину и за узврат добију по 100 тадашњих немачких марака у динарској противвредности. Огромна већина је то прихватила, а касније су тужили АД „Синтелон“ јер им је, наводно ускраћено право да акције купе на отплату.   

Општински Суд у Бачкој Паланци закључио је расправу 7. септембра 2007. године и делимично усвојио преиначени тужбени захтев, чиме се утврђује ништавним или се поништавају закључнице о секундарној продаји акција прво туженог АД „Синтелон“ ИВ емисије обичних акција серије Д, датум емисије 30.9 1998. године. По тој пресуди 30-так људи требало је да добије у просеку између 500.000-700.000 динара, јер тужбу нису могли да поднесу сви који сматрају да су оштећени. Касније се „Синтелон“ жалио и на вишим судским инстанцама добио све спорове рачунајући и Уставни суд.Адвокат који је око једне деценије заступао оне који сматрају да су оштећени преминуо је пре нешто више од године, а Адвокатска комора Београда овај предмет је доделила другом адвокату.   

- Сада смо дошли у ситуацију да адвокат који је добио наш предмет неће да нас заступа, али неће да преда предмет другом адвокату – каже Рајко Папић, председник Одбора оштећених акционара. – Реч је о томе да је наш предмет стигао у Суд у Стразбуру, али да наш будући адвокат не може да нас тамо заступа без предмета односно баркод маркица.



Адвокат код кога је сада наш предмет тврди да се породици покојног адвоката дугује 710.000 динара, а ја знам да је уплаћено милион и 110.000 динара. Наводно, то није било довољно.Милош Радуловић, члан Одбора који се ангажавао како би предмет стигао у Стразбур, вели да се предмет мора дати адвокату кога они одаберу, а да сва евентуална потраживања треба тражити путем суда.  

На недавном збору коме је присуствовало стотинак, углавном старијих, људи чуло се доста тешких речи, оптужби, тон је често подизан, а већина је питала када ће спор бити решен. Људи су, веле у седам кругова плаћали за адвоката, а сада испада да пара нема довољно за трошкове суђења, да ли су сви плаћали.... Такође, испало је спорно ко је носилац тужбе, јер Папић тврди да је он, а Матеја Лаћарак тврди да је још увек она та која је носилац тужбе. 

Цела ова прича не само што дуго траје него је и јако компликована чак и за оне који су тужили. Као да се још једном показало да је правда спора, али и скупа, јер суђење од Општинског суда до Стразбура траје 13 година, а када ће бити завршено мало ко може чак и да процени. Подоста је оних који су се упокојили од почетка овог судског процеса, а једино што је остало је прича о томе да је око 5.000 оних који се надају „великим парама“. Очито је да ће једино Суд у Стразбуру ставити тачку на ову дугу причу из времена почетка приватизације на овим просторима.



М. Суџум