Потписани од аутсајдера израстао у шампиона

Шампиону је требало чак 16 минута да у исцрпљујућој борби надвиси Перспективу Милоша Ковачића. Бројна публика пратила је надметање на имровизованом Гушчарском тргу, испред куће Саве Резића Кошничара, у Улици Милана Маленчића. Власник шампиона Душан Ђомпарин је испричао да Потписани док је био гушче није много обећавао, био је у почетку аутсајдер и отписани, јер је кубурио са повредама.

- Потписани је имао сломљено крило, па сломљену ногу, али је ове сезоне показао да је врхунски гусак. Имао је најтеже борбе до сада, преко 50 минута окршаја и све је успео да надмаши и постане шампион. Гусак Потписани уствари није мој, ја сам само шеф стручног штаба, а он је љубимац моје супруге и синова Стефана и Банета. Да није њих он би одавно био отписан, јер су га они неговали када му је било најтеже – прича Ђомпарин.

Након овог тријумфа на Гусанијади, Ђомпарин истиче да Потписаног не би продао ни за које паре, јер он једноставно нема цену. Ђомпарину ово није први одгојени шампион, јер је победио 2001. са Суперсецком.

- Потписани је још већи борац, има страшну минутажу, жилав је, упоран, додуше мало спорији, за разлику од Суперсецка који је побеђивао на брзину  Нико међу мокринским гушчарима није очекивао победу Потписаног, па ни ја, једино је син Стефан веровао у њега и због тога је примио победнички пехар -  рекао је Душан Ђомпарин.

Његов син Стефан био је презадовољан и поносан на „Потписаног” у чије квалитете и снагу је веровао.

- Показао је да је најјачи. Пазимо га и мазимо у нашем јату, али ништа посебно. У припремама за надметање шетња улицама Мокрина је најважнија – сматра Стефан.

У овогодишњем надметању учествовало је 109 гускова у три узраста, од којих је било 35 сениора, а остали у категорији младих и двогодаца. Председник „Белог пера” Живица Терзић каже да се ни у Мокрину гуске не држе као пре, када су их паори узгајали да би остваривали зараду, него се сада држе из љубави, неких старих времена и надметања. Терзић каже да се гускови у време парења надмећу за женке, па их управо и због тога на борбу са ривалима прате гуске љубимице из јата.

- Територија је додатни фактор који утиче на надметање. Сваком је битно пред својим јатом, у свом дворишту или пред кућом да је најјачи. Зато се трудимо да надметања буду што неутралнија, па се одржавају на пола пута између кућа оних који доспеју у сениорско финале – прецизира Живица Терзић.

У категорији двогодаца победу је однео гусак Буца, власништво Живициног оца Саве Терзића Кошничара, који је надјачао Лакија Слободана Кришана. Финале младих гускова припало је Батаку Немање Алмаша, победом над Гређаном Николе Никића.

Публика је могла да ужива у више ревијалних надметања гускова. Организатори су наградили најстарију гуску 19-годишњу Четкицу Драгана Барбата:

- Журим да је вратим у гнездо да се јаја не охладе, лежи и за три недеље биће гушчића. Испод ње је једанаест јаја које је снела ове сезоне. Колико снесе, толико и подметнем испод ње у гнездо. Четкица је иначе била девојка Пикасу, једном од шампиона наше „Гусанијаде“, који је поживео петнаест година, а она га је наџивела – сазнајемо од Барбата.

Почаст је одата и најстаријем мокринском гуску Ацики Александра Адамова, који је напунио 16 година и непревазиђени је шампион, јер је сениорску титулу освајао три пута и једну као двогодац. Ацика је пред публику дошетао са четири гуске. За најлепше јато награда је припала Милошу Ђукићу, а награђени су и власници најтежих гусака. 

Текст и фото: Милорад Митровић