Поново се траже коке и петлови са салаша

По правилу реч је о домаћој, салашарској живини коју изведу квочке, патке, гуске, ћурке. Брзопотезни, како овде називају хибридну живину и коке носиље, стижу упаковани на адресу купца, или се преузимају у пољопривредним апотекама, ветеринарским станицама.

Нешто између ова два вида живине једини у овом делу Бачке има Ранђел Васић. Он у инкубаторима леже искључиво домаћу пилад. Вели да је са продајом пилића старости од једног до десет дана почео пре пола месеца и да, вероватно лепо време добро утиче на продају.

- Као да се људи који имају окућницу, задње дворише, кућу на периферији, или салаш, враћају домаћој живини. Цена је по први пут у последњих неколико година у корист домаћег пилета које кошта 60 динара, а оно бело које се утови за шест до осам недеља је 50 динара – прича  Васић. – Уколико не буде нечег непредвиђеног могао бих овог пролећа у својим инкубаторима, који су регистровани код надлежних и за које имам све потребне дозволе, да излежем око 12.000 домаћих пилића. Јаја по традицији купујем у околним селима код људи за које поуздано знам да држе само домаћу живину.

Ове године, вели Васић, има доста граорана, али нађу се и голошијани, гаћани, има свакаквих. Реч је о живини која се годинама и деценијама укрштала, али је отпорнија од хибрида и намењена је екстензивном узгоју. Коке, на пример, пронесу тек после шест месеци, а петлови после једне године имају од четири до шест килограма. Јесте да се дуго чека да коке пронесу, јесте да је дуга година да би петлова супа била жута као дукат, али стрпљиви уживају у јајима чије је жуманце стварно жуто, а петлово месо слатко, лепи се за прсте као да је од желатина, баш као што су средовечни запамтили из времена детињства и кухиња њихових бака на селу.  - Купују људи од пар дестина до пар стотина пилића, у зависности од услова за држање – додаје Ранђел. - На овакву врсту живине треба, као и код друге, обратити пажњу првих недеља, а касније је све много јефтиније, простије и лакше. У пољопривредним газдинствима овакве кокоши хране се са оним што се произведе на газдинству без концентрата. Има и оних који и ову укрштену живину хране као и товне хибриде, а то је бацање пара, јер нити они могу да напредују као хибридни, нити је тада месо здраво и укусно као када се храни на отвореном, или у авлији, када кљуца траву, чепрка по земљи...

Интересантно је да домаћа живина, она која се креће по дворишту или ширем простору има доста напријатеља, а газда има штете уколико не обрати пажњу. Најопаснији и то углавном ноћни предатори су у твор, лисица и сова. У Бачкој Паланци, посебно на рубовима вароши, али и у селима, све веће штете наносе пси луталице, али и све бројнији шакали.

М. Суџум

Није органска храна за хибридно пиле

Органска производња јаја и меса регулисана је за законом и правилником, али код нас је слабо развијена и упражњава се углавном за сопстевене потребе, а не за тржиште. Стручњаци кажу да и у таквој производњи предност треба дати домаћим расама и сојевима. За аутохтоне расе се сматрају: сомборска капорка, голошијанка, сврљишка и дечанска кокош... Остале расе припадају комбинованом типу. За органску производњу јаја, погодне су расе њухемпшир, плимутрок и родајланд. За производњу меса на органски начин погодне су вајтрок, худан, сасекс, орпингтон, односно спорорастући хибриди. Стручњаци, такође напомињу, да брзорастући хибриди, односно стандардни бројлерски пилићи нису погодни за органску производњу јаја и меса.