Партнерство с приватником уместо кредита

Мада је локална самоуправа у буџету за ову годину планирала 20 милиона динара за ову првенствено еколошку инвестицију, а исто толико новца требало је да обезбеди „Комуналпројект“, до реализације ипак неће доћи.

Цена ове инвестиције, својеврсне фабрике која би растеретила депонију, достиже чак 180 милиона динара. Првобитно је планирано да се остатак новца, око 140 милиона, обезбеди банкарским кредитима. Ребалансом буџета општине од 1. августа ове године ставка од 20 милиона за сортирку није ушла у буџет, односно као наменска средства остала су на рачуну Фонда за заштиту животне средине и екологију који ће их ове године усмерити у друге пројекте. Процењено је да је у овом тренутку ризично да се општински буџет задужи. - Пројекат ове године неће заживети мада је за Бачку Паланку неопходан - каже за „Дневник“ Војислав Зубац у име општинског Фонда за животну средину и екологију. - Град ће се ускоро наћи у великом проблему када је реч о одлагању отпада. Зато се од сепарације отпада није одустало, али се траже нова решења финансирања, а једно од њих је и јавно-приватно партнерство. Задуживање општинског буџета у оволиком износу, колико кошта ова инвестиција, оцењено је као ризично у овом тренутку. Зато нам је потребан стратешки партнер, а све се може брзо урадити, јер све потребне дозволе, папирологија, постоје. Урађена је пројектна документација за градњу, али из напред реченог Одлука Скупштине општине да се уђе у систем задуживања је одложена

Планираних 20 милиона динара Фонд ће ове године прерасподелити у друге пројекте, а има их седам, у области заштите животне средине и екологије.

- Фонд, као и други буџетски корисници, прерасподелио је део ненаменских средства, а и унутар самог Фонда она средства која нису искоришћена током претходне године, добила су нову намену – додаје Зубац. – Један од нових пројеката је уградња соларних панела у циљу побољшања енергетске ефикасности. Планирана је уградња панела у Спортској хали „Тиквара“ због штедње електричне енргије и топле воде у овом великом објекту.

Зубац најављује да ће се реализовати пројекат изградње система аератора у заливном језеру Тиквара и суседној Цврциној бари. То су системи за довод кисеоника у воду.

- Тиме решавамо проблем када ниво воде падне, а то се дешава скоро сваке године, па вода из Дунава не може да улази у заливно језеро. Да не би дошло до помора рибе морали смо да прокопамо канал Попово који у нижем водостају повезује Дунав и Тиквару. Систем аератора поред убацивања кисеоника у воду има и естетску, туристичку функцију. То су у суштини атрактивни слапови који прскају воду по површини језера, а покретаће се уз помоћ соларних панела. За ове пројекте и увођење лед расвете у појединим објектима и деловима града (јавна расвета), где за то постоје услови, расписаће се тендери – појашњава Војислав Зубац.

М. Суџум

Општинари на бициклима

Фонд ће ове године у циљу уштеде горива и смањења емисије штетних гасова инвестирати и у куповину електричних бицикала за раднике Општинске управе. - План је да свако одељење инспекције и курирска служба добију по један електрични биицикл – најављује Војислав Зубац. – Највероватније је да ћемо купити пет таквих двоточкаша, а то није велика инвестиција, јер њихова цена је око 60.000 динара по комаду.

Осим уштеда горива и смањења емисије гасова ово може бити пример и другима који у данима када се многи послови у граду могу обавити бициклом користе аутомобиле. Електрични бицикл знатно штеди, јер може да пређе 25 километара са једним пуњењем, што је за један дан у граду сасвим довољно и много јефтиније од других превоза.