Парцела има, али не за погоне

 ипак, овде на посао чека још око 6.000 људи. Сви се слажу да нема просперитета без нових фабрика, односно домаћих и страних компанија које би овде инвестирале у сфери реалне економије.



Помоћник председника општине за економски развој и урбанизам Владимир Бодор истиче да су преко потребна реална радна места, производња која ће стварати нову вредност и зараду, а не запошљавање у јавном сектору, односно јавним предузећима и установама. - Свако ко ради може и да погреши, али је битно да се те грешке брзо уоче и у ходу исправљају поготово када је реч о стратешким опредељњима развоја једне средине – додаје Бодор.



– Имамо примере и код нас, јер десило да је пре пар година почета градња отвореног олимпијског базена у приобаљу Дунава, који још није завршен. Прављени су планови о додатним садржајима као што су марина, термална вода, касније и бања, развој здравственог туризма... И то је добро, али пре тога требало је и у пракси да заживи опредељење ове средине у сфери развоја туризма.



И да је комплекс базена завршен, па и марина и бања, проблем би били смештајни капацитети. Данас Бачка Паланка има само један хотел који се напуни, да се банално изразим, у време „Штрудла феста“. Прича о смештају у приватним кућама, њиховој регистрацији као једној врсти домаће радиности каска за животом.



Није ово једини пример раскорака између жеља, односно планова и живота у прелепом делу приобаља Бачке. Транзиција је појела више овдашњих чувених фабрика, а по грубим проценама без посла је остало око 8.000 радника.  - Бачкој Паланци недостају локације за потенцијалне инвеститоре – каже Бодор. - Нема индустријских зона које су у фази грађевинских дозвола, али нема ни земљишта.



Односно земљишта има, али би се морала извршети замена. Локација има у селима, па би можда требало размислити о договору са Војском Србије, односно Министарством одбране о Карађорђеву , селу у коме има доста објеката у којима се годинама ништа не производи, а у овом месту скоро да нема запослених у индустрији.



Знам да се инвеститор из Мађарске интересује и да је спреман да уложи око 10 милиона евра у производњу, односно фабрику у којој би у првој фази посао добило 80-так радника. Успешних примера у нашој средини има, а најбољи је Гајдобра где већ годинама успешно раде и домаће и светске компаније па у месту са око 2.600 становника у индустрији ради око 1.000 људи.



М. Суџум

Зашто не помоћи домаћим фирмама



Инвеститори траже погодности, првих пар година без закупа, али и субвенције по радном месту од државе. - Мислим да би првенствено локални политичари морали више бити ангажовани на овим питањима, посебно када је реч о домаћим инвеститорима којима би, такође, требало помоћи – наставља Владимир Бодор. – Када би, на пример, општина помогла малим и средњим домаћих предузећима, а толико се прича о њима, брзо би се решио проблем незапослених.



Имамо пример овдашњег „Фруктуса“, домаће компаније која је водећи произвођач чајева и других производа од лековотог биља. Таквих фабрика нам још треба, а када би помогли 10 таквих фирми у старту, оне би касније саме створиле 15-так предузећа и запослиле нове раднике. Нека је то пар дестина или стотина, али је свако радно место битно. Сами домаћи привредници кажу да њима општина и држава не треба да пронализи купце, односно тржиште, али би им помоћ кроз субвенције, које у старту имају страни инвеститори, била изузетно важна.