Томе је можда допринело прохладно време, али и све плићи yепови паора и оних који држе до традиције и воле да посећују и пазаре на овој својеврсној берзи свега и свачега, од посластица, једнодневних пилића, до враних коња, половне пољопривредне механизације и других старудија, па до оних који дођу само мало да се разоноде.
Чоколадне зеке упаковане у разнобојне станиоле, чоколадна и „киндер“ јаја прилично брзо, прво су нестала са тезги посластичара. Продавачица вашарских посластица Ержебет Неђела из Мартоноша каже да је приметно да народ нема пара, али да деке и баке и родитељи купују шарене чоколадне зеке и јаја да би обрадовали унуке и децу за Ускрс.
- На вашар у малим Пијацама долазим 13 година, па памтим да је било када нас је за Ускрс послужило лепше време, а и када је пазар био много бољи – прича Ержебет Неђела. – Ускрс је породични празник и раније су људи пре празничног ручка масовније посећивали вашар, да је више пара можда би и људи и муштерија било више. По повратку код куће породица ће бити на окупу за празничном трпезом. Све је спремљено, кувана шунка, кобасице, јаја, млади лук и рен. То смо већ и пробали, а пријаће нам и леп ручак у домажој атмосфери. Унук живи у Лондону, син у Немачкој, па су за празник скокнули на четири дана. Већ смо почели да славимо, јер се син Атила родио на Велики петак, тако да увек имамо повод за двоструко славље. Овог пута прославили смо његов 50. рођендан - прича госпођа Неђела.
Она нас подсећа да ће на водени понедељак, бити поливања девојака и жена. Задржао се обичај да момци обилазе и поливају девојке, а и деца поливају женски свет. Не полива се као некад водом из бокала или канти, него мирисним водицама и парфемима.
Шеширyија Јан Павелка је међу најстаријим занатлијама, на север Бачке већ годинама долази из Бачког Петровца. Својски се трудио да за проћелаву главу Имрета Милутиновића из оближњег салашког насеља Носа које припада Хајдукову, из расположиве понуде нађе шешир по мери и жељеној боји. Таман, када је у томе успео, испоставило се да муштерија код себе нема довољно пара. Шешир стаје 2.500 или 3.000 динара, па Имре обећава да ће доћи у куповину наредног вашара, јер му је потребан добар шешир, да чува главу, јер је косе све мање.
- На вашаришту имам резервисано место још за идући месец. Вероватно ће то бити и последњи долазак на вашар у Малим Пијацама. Тешко се покривају издаци за путовање, јер у једном правцу од Бачког Петровца довде има 115 километара. Био сам у петак на првом пролећном вашару у Дебељачи и једва се некако покрио трошак. Промет је слаб, жалосно је да људи немају довољно пара, а потреба и жеља имају – уверава Павелка.
Ако времешни шеширyија из Бачког Петровца одустане од доласка, на вашару у Малим Пијацама више вероватно шешири неће моћи да се пазаре, јер како каже Павелка још раде једино мајстори из Зрењанина и Старе Пазове.
-Шеширyија из Кањиже одавно је умро, нема нас још много. По све скупље сировине сада се мора у Шкофју Локу у Словенију. Шешири код нас тешко налазе муштерије за 2.500 до 4.000 динара, односно 20 или 30 евра, а у Словенији стају од 70 до 400 евра – указује мајстор Павелка.
Иштван Фаркаш је фијакером око вашаришта провозао млађарију, вели да су коњи из Хоргоша, а да је фијакером дојездио из Новог Кнежевца. Налицкани и упрегнути, седмогода кобила Елза и њен син пастув Јадран, четворогодац. Фаркаш напомиње да је овде више због парадирања, али да би Елзу и Јадрана продао уколико неко понуди 2.500 евра апо комаду. Мешавина су од пастува липицанера и кобиле белгијанске расе. А фијакер, дао би за 600 евра, ако буде муштерија. На задњем седишту на штапу завежљај сена, знак да још нешто има за продају. Милан Марјанов (90) из Хоргоша нуди старе гуме. Марјанов је на толико вашара до сада био, па безвољно констатује да ништа не иде као некад.
- Старе гуме за шпедитере су раније боље ишле. Данас је тешко доћи до пара. Својевремено, у нека боља времена за тили час сам на вашару у Малим Пијацама откупљивао и 50 коња. У односу на друге вашаре, овде још има солидне понуде стоке, више него на другим, јер стоке још има у стајама и оборима сточара из околине, али ипак све мање. Старији не могу да раде као пре, а млади неће, него радије бирају друге послове или иду у иностранство – сазнајемо од Марјанова.
Милорад Митровић
Гурманлуци Гинисовца из Аде
Многи посетиоци после парадирања крај вашарских тезги, најрадије заседну под шатрама угоститеља, да се окрепе печењем, гулашом и другим гурманлуцима, па и провеселе уз ритам чардаша. Међу угоститељима који на овдашњем вашару стално држе шатре, први пут замирисала је понуда кобасица, коленица, пилетине и разних јела из понуде гинисовца Золтана Галија из Аде.
Власник гостионице „Галиба“ Гали се прочуо јер се у Гинисову књигу рекорда уписао са куваних преко 10.000 сарми, затим, спремању 12.000 порција чобанског паприкаша, кувању специјалитета у 101 бограчу окаченим на истој руди, као и yиновској хортобађи палачинци.
