међународни фестивал ружа и цвећа и за отркивање споменика бившем поглавару Римокатоличке цркве Светом папи Јовану Павлу другом (1920-2005).
Спомен биста Светом папи Јовану Павлу другом биће подигнута у порти Римокатоличке цркве Свети Јосип радник у Тотовом Селу, а како је саопштено на конференцији за медије скулптура у бронзи, рад Тибора Терека, дар је мађарског града Кестхеља. Ово је први споменик папи Јовану Павлу другом у Србији!
Члан Савета МЗ Тотово Село задужен за развој Лајош Леко, жупник Јене Уташи, органзатор туризма Золтан Фараго, координаторка КУД „Фехер акац” (Бели багрем) и предсендик Фудбалске академије „Иштван Њерш„ Иштван Бонтович сматрају да село има адуте да се развија у туристичком и сваком дургом погледу, па је тако и предтсојећи догађај плански осмишљен. Јер, Тотово Село има велику традицију у производњи ружа. Мештанин Имре Олах је био познат у европским размерама као узгајивач и оплемењивач ружа, па и потпредседник Европског удружења произвођача ружа, а традицју су наставили његови потомци.
– Остварујемо концепт да јавне површине у месту украшавамо ружама па имамо засађено више од 40 врста ружа, а настојаћемо да осим наших сорти обогатимо и ружама са дургих подручја јер у Србији је око 650, а у Мађарској је евидентирано око 1.200 сорти ружа. Имамо још много простора за уређење и оплемењивање села, где је већ видљиво да у нашој „Башти ружа” између цркве и нове зграде основне школе и на дургим јавним површинама имамо око 2.500 засађених ружа које ће процветати за фестивал. Плански радимо на озелењавању са циљем да од села формирамо етно село са мини сканзеном и богатим арборетумом у коме већ имамо вишее од 200 врста дрвећа – каже Лајош Леко.
Амбијентална целина у којој се налази Тотово Село, изграђена инфраструктура са неопходним садржајима, почев од предшколске установе, осмогодишње основне школе, дома ученика за средњошколце, црквених објеката и Фудбалске академије „Иштван Њерш„, адути су за развијање сеоског туризма. Тотово Село је већ постало запажено на туристичкој мапи, а од догађаји који се приређују 23.маја, очекује се да дају нови импулс.
Споменик Светом папи Јовану Павлу, Римокатоличка црква Свети Јосип радник изграђена 1909. године, раније подигнути споменици оснивачу села велепоседнику Јожефу Тоту и свештенику Денешу и друге знаменитости, добар су основ за унапређење верског туризма, сматрају челници Тотовог Села. Главни циљ је да се обезбеде што бољи услови за живот у селу са око 650 житеља, да би се упослили и задржали млади.
Поред бављења пољопривредом више домаћинстава у Тотовом Селу, све више се окрећу и могућностима које пружа туризам, поготово што село у току године посети преко 3.000 гостију. Организатор туризма Золтан Фараго указује да је прошле године у Тотовом Селу регистровано преко 1.200 ноћења туриста.
– Око 90 посто туриста код нас долази из Мађарске, јер у Тотовом Селу живе углавном само Мађари. Највише смо интересантни гостима из Мађарске, пензионерима који имају слободног времена и пара, а долазе да виде како ми живимо овде у Србији. Малобројнији су гости из Србије, а имали смо и неколико група из Словеније. Село је мало, али имамо доста тога интересантног да покажемо гостима. Радимо и „Звездане туре” за туристе који дођу и спавају у Тотовом Селу па одавде путују сваки дан на друге дестинације од Сомбора, Суботице до Новог Сада и других места тако да обиђу читаву Бачку, део Баната и Срема. Интересантан је и одлазак на ушће Тисе у Дунав код Титела, где уживају у крстерењу на две реке и кулинарским специјалитетима од рибе, јер многи гости који долазе код нас већ су били на извору Тисе у Украјини па могу да виде и ушће Панонске принцезе у Дунав – објашњава Фараго.
М. Митровић
Фото: М. Митровић
Сеоска домаћинства као хотели
У Тотово Село на размену долазе ђаци из Мађарске, заједнички се прослављају национални прзаници који прослављају припадници мађарске националне мањине у Србији. За госте се користи ђачки интернат где има места за 50 до 70 гостију, а у току је регистрација сеоских домаћинстава где за ноћење и боравак има још 50 постеља.
– Велика је заинтересованост домаћинстава да се укључе у туристичку понуду са смештајем, па се труде да испуне све неопходне прописе за регистрацију и гостима пруже пун конфор. Мештани виде будућност да у туризму остварују додатне приходе пружањем смештаја, али и понудом производа здраве хране – наглашава Фараго.
