Од горке воде била би слатка зарада

руководства не мире. У Торди, у општини Житиште, још пре неколико година су започели кампању да се такозвана горка вода, по којој су некада били надалеко познати, поново експлоатише, на добробит села и корисника. Својевремено је добијена и финансијска подршка од општине за истражна бушења и поновне анализе.

- У питању су, осим лековите воде, и извори термалних вода температуре чак 73 степена. То је прилика да се два добра обједине, и да се у селу гради бања, која би оживела ово место – каже председник Савета Месне заједнице Торда Јанош Добаи.

Торђанска „горка вода“ је између два светска рата била позната и ван граница тадашње Југославије. Откривена је 1923. године, случајно, брзо је анализама утврђено да је лековита, а крштена је именом „Јордан“ и почело је њено флаширање. Убрзо је ископан још један бунар са водом, коју су касније назвали „Свети Ђорђе“. Имала је прођу диљем Европе, све до Другог светског рата.

У послератним годинама „Бања Русанда“ једно време је ту воду флаширала. Подигнута је и зграда над извориштем, а последња тамошња радница Јулија Поповић сећа се да су чак из Лесковца долазили бурадима по ту воду. Када је бања на крају одустала од експлоатације, један новосадски инвеститор је од 1995. до 2001. пласирао воду „Свети Ђорђе“ и стао. Поједини стручњаци су уверавали да торђанска „горка вода“ помаже рад стомака, и код проблема са жучи и бубрезима. Садржи високи проценат глаубер-соли, али и селена, који смањује ризик од канцера.

И лековитост „горке воде“ из Лазарева откривена је тридесетих година прошлог века, а већ 1933. године је флаширана и продавана као лековита, препоручљива у случајевима разних катара, стомачних обољења, поремећене функције црева, камена у жучи, малокрвности, разних женских болести... Други светски рат је и ту прекинуо експлоатацију. Само је, половином прошлог века, београдска фирма „Безалко“ понудила експлоатацију, али није добила дозволу за то.

- Минералне воде са оваквим хемијским својствима нема у Србији, то су показале и најновије анализе акредитоване лабораторије. Село нема пара за следећи корак, да се утврди да ли су залихе довољне за већу експлоатацију, за пијење и за купање. Ако је капацитет као пре, око 300.000 литара на дан, онда смо у великој прилици - каже секретар МЗ Лазарево Горан Граховац.

За даље претраге, по проценама Лазаревљана, треба око око 700.000 динара. То је велики новац за село, али није за државу. Јер, са експлоатацијом воде, и евентуалном градњом бањског лечилишта просперирали би сви.

Ж. Балабан