Од „кућног миша” до газдарице

Бесповратна средства додељена су за осам пројеката из Куле и Апатина, иако је конкурс био расписан и за општине Владичин Хан и Сурдулица, међутим у тим општинама није било заинтересованих. Вредност гранта је до 180.000 хиљада динара, а добија се у опреми и материјалу.

Грантове су добиле Каролина Есе, Кристина Илин, Татјана Мрдак, Љубица Њаради, Ерика Пророковић, Олга Георгијевић и Предраг Нешовић из Куле, и Јасмина Муселиновић из Апатина.

Кристина Илин одабрала је за започињање бизниса пластеник, саксије за расад, као и супстракте и алат за садњу.

- Пре почетка самог посла, НСХЦ нам је организовао стручну обуку, први део се састојао из предавања о самом предузетништву, док се други односио конкретно на три области: органску производњу, бригу о старима и сеоски туризам, након којих смо се опредељивали шта нас највише занима. Ја сам се одлучила за органску производњу зачинског биља и одабрала пластенике, рачунам да је ово добар почетак - каже Илин.

Већина полазника обуке определила се за органску производњу, међутим неки су одлучили да усаврше бизнис којим се већ баве, те је тако Татјана Мрдак за грант одабрала 40 кошница са рамовима, наставцима и крововима.

- Одлучила сам да дуплирам пчелињак како би из полупрофесионалног бављења пчеларством направила посао којим ћу се искључиво бавити и од тога живети, а надам се да ће ми се и муж придружити - каже Мрдак и додаје да је доласком роја пчела у њену башту пре петнаест година, њен живот промењен из корена. - Од неког ко је водио рачуна искључиво о другима и о кући, упознала сам природу, биљке, птице, оснажила се и од неког ко је био „кућни миш“, постала потпуно друга особа, спремна да се суочи са сваким изазовом - каже Татјана Мрдак.

Она је на основу свог искуства почела да држи предавања под називом „Шта је пчеларство променило у животу једне жене“, а данас је и председница пчеларског друштва „Сивац“. Након доласка пчела и две године муке и борби са алергијама, данас је Татјана пример другим женама како се из љубави и жеље за учењем и истраживањем, може постићи завидан успех.

С друге стране, Ерика Пророковић се одлучила за еколошки млин за млевење брашна од органских житарица, шиваћу машину за yакове, као и ручне yакове за брашно.

- Еколошки млин чува све нутритивне вредности брашна, те сам се определила да услужно мељем брашно. Жене су одговорне за то како ће се укућани хранити, и сама код куће правим хлеб већ годинама - каже Пророковић која је пре шест година основала Удружење „Здрава храна“ где организује радионице са чланицама.

Олга Георгијевић каже да ће од гранта у башти посадити семе спелте, које је све популарније, али и рано поврће и воће, као и да се одлучила за систем наводњавања кап по кап, пумпу и гајбе за органску производњу.

- Нисам професионалац и имам башту као и сви на селу. Одлучила сам се и за расад јагода, рано поврће као што је кромпир, јер њему није потребно никакво прскање - каже Георгијевић.

Предраг Нешовић из Куле који већ шест година гаји шитаке печурке одлучио је да донацију искористи за опрему од прохрома у објекту где гаји шитаке, како би му био одобрен „Хасап“ стандард, али и ваге за мерење.

- Шитаке када се добро упакују имају дужи рок трајања од шампињона, имам редовне купце, продајем печурке широм Србије, а могу се купити и на новосадским пијацама - каже Нешовић.

НСХЦ реализује СЕЕД програм у Србији са циљем повећања запошљавања и самозапошљавања жена и младих. Носилац програма је аустријска организација „Волксхилфе Солидаритат“. Партнерска организација у Србији је Новосадски хуманитарни центар, а стручну подршку у реализацији програма пружа консултантска кућа „Тара Интернационал Консалтинг“. Програм финасира Аустријска развојна агенција. 

М. Стакић