Обнова светског раритета

За пројекат „Комплексно унапређивање водопривредних подручја канала Баја–Бездан“ одобрено је преко седам милиона евра, а главне активности у овом пројекту усмерене су на реконструкцију и санацију преводнице Бездан и уставе Шебешфок.

Како су појаснили у надлежном ЈП „Воде Војводине” овај пројекат је од огромног значаја за хидросистем ДТД, као и за пловидбу, ревитализацију пловних путева, одбрану од поплава. Сомборце су најављени радови обрадовали превасходно због важности за туризам и очување културне, тачније техничке баштине овог краја који је својевремено био технолошки и индустријски светионик на словенском југу.

Преводница која ће се ускоро реновирати и поново функционално оспособити ушла је и у локалне митове, као што је онај да је прву дунавску преводницу на српском току Дунава пројектовао и изградио сам Ајфел, и поред лако проверљиве чињенице да је геније металних конструкција у време изградње безданског „чуда од технике“ био тек голобради младић.

Преводница, која се не користи од 1995. године, имала је у 19. веку као и данас два пара двокрилних капија на оба краја коморе, а сада служи само за потребе одбране од великих вода Дунава. Цео пројекат је изведен под надзором инжењера Јохана Михалика, о чему сведочи и спомен-плоча постављена након изградње на централном делу јужног зида коморе саме преводнице. Сам текст спомен плоче, која чак и за лаике разбија мит о Ајфелу, написан је на латинском, а њен превод гласи: „За време владавине цара Фрање Јосефа изграђена је ова преводница. Једина у Европи изграђена од бетона, а под покровитељством министра трговине витеза Тогенбурга и гувернера Комитата Коронина Кронберга. Подигнута је под надзором инспектора Јохана Михалика од 1855. до 1856. године.“

Јохан Михалик први је у Европи који је применио систем постављања темеља испод површине воде. Искључиво са најједноставнијим пумпама за воду које је имао на располагању у то време приступио је градњи на начин на који нико до тада није учинио. Управо због тога процес изградње су пратили стручњаци из целе Европе, међу којима су се истицали Енглези, који су сматрали да покушај неће успети. Ипак подухват је успео тако што се цемент пекао на лицу места, а сама градња објекта који је стајао тадашњих 800.000 форинти, одвијала се тако што је бетон обичном направом у гвозденим сандуцима спуштан под воду, где су сандуци отварани.

М. Миљеновић

Прво подводно бетонирање

Градња преводнице у Бездану, која је започета 1855. године, завршена је годину дана касније и први је објекат у Европи на којем је примењено подводно бетонирање, па већ због тога има оправдано место у свим светским енциклопедијама. На самом градилишту је организована фабрика бетона, а бетонирање је трајало непрекидно чак 90 дана и ноћи.