Обнављање здања из доба крсташа

који су око 1169. подигли каноници Св. гроба Јерусалимског. Тим поводом у општини су боравили и представници Европске уније, јер реализацију пројекта укупно вредног готово милион евра у највећој мери финансира Европска комисија преко Делегације ЕУ у Србији (800.000 евра за радове и 90.000 евра за услуге надзора покрива ЕК, док је национално учешће на нивоу 10 процената, односно 89.000 евра).

– Пројекат адаптације и сређивања овог здања из друге половине 12. века припремљен је још пре две године и најзад смо дочекали да почну и конкретни послови – каже председник општине Бач Драган Сташевић, напомињући да је у конзорцијум за реконструкцију, на чијем је челу београдски „Орнамент”, укључена и једна фирма са простора општине, „Слован прогрес” из Селенче. – Фрањевачки самостан изузетно је значајан за туристичку понуду општине Бач, што је додатни разлог да му се функција културно-историјског споменика врати на најбољи могући начин.

Подсетимо, Фрањевачки самостан чине Црква Узнесења Марије са високим звоником, којима су са јужне стране у 17. веку прислоњена три пространа једноспратна тракта, наткривена јединственим кровом, са карактеристичним бунаром у средини. Целина је, иначе, формирана у дугом периоду од чак седам векова, те је саткана од романичке, готске, ренесансне, барокне и класицистичке архитектуре, са траговима исламске – јер је црква током 16. и 17. века била претворена у yамију.

По слову пројеката, у плану је санација целокупне кровне конструкције и зиданих структура здања, конзервација и рестаурација столарије и израду нове по узору на стару, извођење унутрашњих и спољашњих инсталација водовода и канализације, фекалне и атмосферске, као и постављање нове електроинсталације, која би поред новог напајања и расвете, омогућила и инсталирање видеонадзора, заштите од атмосферског електрицитета и противпровалне заштите, као и комплетног система заштите од пожара. Предвиђено је такође и постављање подних облога (са очувањем аутентичних и допуном оштећених), поплочавање околних стаза и платоа, увођење система за грејање и расхлађивање...

– У цео пројекат ушло се тек након сагласности Фрањевачког самостана и Хрватске фрањевачке провинције Св. Ћирила и Метода у Загребу да се у делу приземља комплекса уреди музејско-едукативни центар, што је потврђено и споразумима и планом на коме су дефинисани будући садржаји. Већ је доста урађено на разврставању материјала у музејске збирке, чији ће само мањи део  бити изложен, а остали чуван у одговарајућим условима. Планирано је формирање сталне изложбе археолошког материјала, литургијског руха и предмета, текстилија и керамике. Управо је у току обрада етнографског материјала, коју у сарадњи раде стручњаци Етнографског музеја у Београду и Покрајинског завода за заштиту споменика културе – каже за наш лист др Славица Вујовић, архитекта-конзерватор из Завода, иначе аутор пројекта „Векови Бача” на темељу којег је Европска унија и препознала значај рехабилитације Фрањевачког самостана и обезбедила вредан грант.

М. Стајић

Фото: С. Шушњевић

Римски зид већ на пола метра

У првој фази реализације пројекта, док то временске прилике буду дозвољавале, копаће се трасе нове хидрантске, канализационе и електро мреже, при чему ове радове прате и археолози. Тако је већ на дубини од око пола метра источно од улаза откривен зид од опеке из римског времена, широк око пола метра, а како је и до сада у широј зони самостана проналажен материјал из тог доба, тешко да је реч о случајности.

Међутим, како археологија тренутно ипак није у фокусу, сви налази ће се за сада само прецизно документовати, са идејом да се истраживања наставе када се за то стекну услови. Предвиђено је да се до краја ове године заврши сва неоходна документација, као и да се дефинише динамички план активности у унутрашњости самостана, које би требало да почну већ с првим лепим данима 2017. Пројекција је, иначе, да радови на рехабилитацији Фрањевачког самостана у потпуности буду окончани за две године.