Неизбрисив траг руске емиграције

 дошли у Србију, отворена је изложбеној сали Дома културе у Сенти. Изложбу је приредио завичајни историчар Петар Терзић из Сенте, из чијег пера је објављена и књига „Руска емиграција у Сенти“, односно, утицају руске емиграције на културни живот овог потиског града, чија промоција је заказана за 18. новембар.

Радови Зелинског су из фундуса Народног музеја Кикинда, док су слике Прудкова из приватних збирки његовог сина Георгија и унука Саше. Немерљив је утицај руске емиграције на културу Сенте, каже Петар Терзић и подсећа да је пројекат примања руских емигранта водио сам регент Александар Карађорђевић.



- Ако је Рус био професор, он је био професор и у Србији, лекар у Русији био је лекар у Србији, а исто је било и када су у питању сликари и људи других професија. Према томе, руски емигранти су у Србији могли максимално да испоље оно што су из Русије донели. Када је реч о сликарима Зелинском и Прудкову, видимо да су то вансеријски сликари – наглашава Терзић.



Академски сликар Радомир Бркушанин из Сенте импресиониран је занатским умећем ових сликара. За Прудкова који је завршио ликовну академију у Београду у класи прашког ђака Милана Миловановића, једног од наших најпознатијих импресиониста, Бркушанин напомиње да је штета што није отишао на усавршавање у Белгију, али да је оставио веома разноврсну и вредну заоставштину. Бркушанин је указао на доста широк распон стваралаштва Зелинског који није био школован сликар, а на њега велики утицај оставило дружење са Урошем Предићем, при чему је квалитетно осликао религијске мотиве на иконостасима више цркава, али препознатљиви су и други мотиви. 



Изложбу је отворио начелник Севернобанатског управног округа Никола Лукач, нагласивши да су сликари Зелински и Прудков били плодни уметници, указавши да у средини каква је Сента, где се преплићу разне традиције, културе и обичаји много народа, предивно имати овакву прилику и приказати део уметничког стваралаштва које су креирали и стварали руски емигранти.



М. Митровић