Небески механичар међу гимназијалцима
СОМБОР: Грандиозно дело највећег светског климатолога Милутина Миланковића, у ери великих климатских промена све је актуелније, а 58. годишњица смрти научника
којег је америчка свемирска агенција НАСА сврстала у 10 највећих свих времена, обележена је и у сомборској Гимназији „Вељко Петровић“ откривањем скулптуре посвећене овом српском генију. Хол на првом спрату Гимназије оплемењен је радом вајара Драгана Рајшића, скулптуром која се може тумачити и као приказ Миланковићеве теорије ексцентричне путање Земље око Сунца које и узрокује периодична глацијална доба.
Скулптура је у хол сомборске Гимназије доспела захваљујући Министарству културе и информисања које је откупило овај рад и, након спроведеног конкурса, скулптуру даровало Гимназији „Вељко Петровић“. Скулптуру под називом „Небески механичар“ открила је градоначелница Сомбора Душанка Голубовић која је истакла да јој је част да Сомбор има прилику да споји уметност и науку.
- Врхунац уметности, а уједно и науке јесте да се споји неспојиво. Зато је врхунац науке да уметничким, талентованим, преданим радом стигнемо до нових открића и сазнања, а тако је и у уметности. Сматрам да ће ово дело уметника Рајшића оплеменити простор сомборске Гимназије као места из којег произилази и наука. Надам се да ће скулптура инспирисати наше ученике, као и професоре да раде на себи, раде са ђацима и да сваки пут иступе један корак више и да теже тешко достижном, а то је спајање науке и уметности – казала је градоначелница и захвалила се вајару Рајшићу и Министарству културе и информисања.
Откривању скулптуре присуствовао је и Немања Сарач, члан Градског већа за област културе, а о значају постављања скулптуре говорили су Ђорђе Нешић, директор Културног и научног центра „Милутин Миланковић“ у Даљу, где је Миланковић рођен, директор Гимназије „Вељко Петровић“ Ладислав Фекете, начелник Школске управе Сомбор Борислав Станичков и аутор скулптуре Драган Рајшић.
М. Миљеновић
Грандиозно дело
„Путник кроз васиону и векове” Милутин Миланковић је рођен 28. маја 1879. године. Инжењер, доктор техничких наука, академик, професор Београдског Универзитета, потпредседник Српске академије наука и уметности. Научник који је био и велики мецена уметницима као што је Паја Јовановић, математички је објаснио настанак ледених доба, био је творац нове методологије у климатологији и зачетник климатског моделирања, аутор најпрецизнијег астрономског календара...