Наставиле да раде и кад је газда пропао

 за коју су до тада радиле отишла у стечај. Организовале су се и ушле у бизнис после пропасти дотадашњег газде, тако да сада њих 11 за девизе шију одевне предмете за партнера из Салцбурга (Аустрија).



Ибоја Маг, Моника Буза, Бригита Ковач, Аника Киш, Анита Башић Палковић, Клара Леринц и Клара Кришка су у фирми коју су основале само наставиле да шију јакне и другу одећу по поруyбини из Салцбурга у изнајмљеним просторијама. Запослиле су још четири комшинице, а намера им је да простор који сада користе некако откупе и према могућности запосле још жена.



- До сада нисмо користили подстицајна средства, али имамо намеру да конкуришемо, ако ће бити таквих конкурса, јер објекат у коме радимо узели смо у закуп на пет година, а на продају је. Задовољне смо досадашњим учинком. Најважније је што у свом селу имамо радна места и не морамо путовати у град. Отвориле би још неколико радних места, међутим, тренутно у селу нема шнајдерки које би нам се придружиле – каже Моника Буза, у улози директора фирме, и напомиње да је сарадња са иностраним партнером коректна.

Производњом намештаја од 2008. године бави се ДОО „Дрволајн”, а власница и директорка Тимеа Ковач је пре тога 13 година радила у истој струци, јер је по занимању дрвопрерађивачки техничар.



- Намештај радимо само по наруyби, мада имали смо понекад стандардне производе, који се ипак ређе траже. Најчешће су нам муштерије које имају мале станове и гарсоњере па им намештај треба правити по мери – објашњава Тимеа Ковач.

Сада фирма има троје запослених, али Тимеа напомиње да су амбиције да се број повећа. То, међутим, зависи од тржишта и од средстава за улагање. Тимеа Ковач чека исход поднетог захтева на конкурсу Фондације „Просперитати”, из средстава обезбеђених из Мађарске, где је конкурисала за набавку нове машине, циркулара, па се нада повољном исходу.



Пре непуних годину дана, у мају прошле године Атила Сурок је у закупљеној радионици отворио вулканизерску радњу „Ноел 2011”, а има намеру да делатност прошири отварањем ауто-перионице.

- Машине су моје, а радња је у закупу, па је мало је теже као и сваки почетак, али надамо се да ће бити посла и пара. Почео сам сопственим снагама, за сада радим сам и свој сам газда. Пољопривредне машине, аутомобиле и друга возила има свака кућа, тако да своју будућност видим у овој радионици, а уколико успем да отворим ауто-перионицу, биће посла за још једног радника – открива нам власник вулканизерске радње Атила Сурок.



ДОО „Ст. Марк” кренула је пре десетак година као породична фирма, уз бављење пољопривредом. Директор и власник Бернард Вајда објашњава да су од пре две године сувласници силоса за смештај 1.000 вагона житарица. Поред откупа бави се пружањем машинских услуга и снабдевањем пољопривредника репроматеријалом, а ратарска производња је на стотинак хектара.



– Ако водимо рачуна да будемо добри домаћини и дајемо земљи оно што захтева, онда нешто и остане нама који је обрађујемо – уверава Вајда.

Бивши председник кањишке општине, сада потпредседник Покрајинске владе, а становник Орома Михаљ Њилаш, мисли да село има успешне углавном мале и средње предузетнике у Орому, који су се већ потврдили у својим предузетничким подухватима које даље треба поспешити на разне начине, подстицајима од општине па све до Републике.



- Запошљавање на селу је изузетно важно, је кад имамо ту радна места, биће деце у школи и вртићу, село може да опстане и развија се – каже Њилаш. – Смањење броја становника због одласка у градове и иностранство није само проблем Орома, него и у других насеља у Војводини и Србији, па политика итекако треба да води рачуна о руралним крајевима. Мислим да ту има помака, јер коначно се схватило колико је битно оживети села, наћи решење за привредни опстанак и развој, а у селима је несумњиво шанса у унапређењу пољопривреде и предузетништва.



Милорад Митровић

 

Улагањима зауставити одлазак

Житељи Месне заједнице Ором, која обухвата и оближња насеља Долине и Ново Село, највише живе од пољопривреде, а председник Роберт Леко напомиње да се у двадесетак фирми развија предузетништво, било да је реч о мањим радњама које су покренули мештани или су у питању испоставе других предузећа. Упослено је око 50 људи.



Леко наглашава да се доста улаже у развој инфраструктуре да би становници села имали солидне услове за живот, али да је у последње време евидентан одлазак већег броја мештана у иностранство, на првом месту због посла и егзистенције, те да су неопходна улагања у унапређење пољопривредних газдинстава и предузетништва, како би се млади задржали у селима.