Нараштаји пале кандило

из Старе Паланке у Првом светском рату. Плоча је обновљена лане за Видовдан, а на њој су имена и презимена преко 60 добровољаца из овог краја.

Порука која је исписана натерала је скоро свакога који је прочитао да се замисли, јер пише: „Благо гробу и у тами где се сјаји док кандило припаљују нараштаји. Вечан им спомен“. И, не само са славу Ивањдан или о другим празницима, у пригодан објекат у порти цркве долазе људи, не само потомци доборовољаца из Великог рата, и упале свеће.

Обнова овог споменика поново је подсетила на старе дилеме и полемике о томе да ли и колико споменика треба Паланци, коме и чему, али и где подићи споменик? Чују се мишљења да нам не требају никакве донације, туђи споменици да нас подсећају ко је ко и шта је урадио током историје за свој народ, али из ове тематике тешко је избацити идеолошке и националне предзнаке. Цивилизацијски је минимум да се стари споменици заштите од урушавања и скрнављења, јер су они део историје народа на овим просторима, каква год да је била, али кад је реч о новим улази се одмах у полемике.  Постојала је овде идеја да се на лепом платоу, парку испред зграде Општинског суда или зграде Општине, постави споменик свим Бачкопаланчанима који су положили своје животе за слободу свог народа у свим ратовима. Причало се, причало па престало. Обновљена Спомен плоча добровољцима из Старе Паланке поново подсећа да споменици људима чију је жртву историја потврдила као највиши чин патриотизма требају нараштајима, да их подсећа и опомене да рата не треба да буде, али да се слобода и отаџбина морају стварати и бранити.

У Товаришеву, на пример, селу са око 3.000 становника ускоро треба да буде завршена фонтана посвећена Вожду Карађорђу, који је у овом селу имао своје јатаке и боравио. То је историја Срба коју треба понављати деци и уницима, потомцима, баш као што се сећамо добровољаца из Великог рата, а не неких измишљених холивудских ликова и туђих јунака.

 М. Суџум